Izvor: Blic, 07.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretres stana u prisustvu advokata
Pretres stana u prisustvu advokata
BEOGRAD - Sudija Saveznog ustavnog suda dr Momčilo Grubač rekao je na redovnom sastanku sudija krivičnih odeljenja opštinskih sudova s područja beogradskog Okružnog suda održanog u Karađorđevu, da Zakonik o krivičnom postupku sadrži brojna nova rešenja koja bi trebalo da ubrzaju i uproste krivični postupak i rasterete sud, kao i da krivičnopravno zakonodavstvo usaglasi sa Ustavom iz 1992. godine i međunarodnim pravnim standardima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i približi nas Savetu Evrope i Evropskoj uniji.
Jedna od kapitalnih vrednosti je, prema Grubačevim rečima, ovlašćenje koje Zakonik daje istražnom sudiji da presudi bez otvaranja glavnog pretresa u dva slučaja. Prvi je kod krivičnih dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora u slučaju da okrivljeni prizna delo i da to priznanje bude potkrepljeno dokazima. Davanje saglasnosti okrivljenog stimulisano je tim što istražni sudija može da izrekne kaznu do godinu dana zatvora, objasnio je Grubač. Drugi slučaj je kada je u pitanju delo za koje je kao glavna kazna predviđena novčana. Sudija će, pod uslovom da je saslušao okrivljenog, moći da izrekne kaznu bez otvaranja glavnog pretresa. Ako bi okrivljeni imao prigovor, onda bi bio zakazan glavni pretres.
Ilija Simić, rukovodilac sudske prakse Okružnog suda, rekao je da brojnim novinama Zakonik omogućava bolji položaj okrivljenog i veća prava.
- Okrivljeni od prvog momenta ima pravo na branioca i policajac je dužan da ga na to upozori prilikom prvog kontakta. Istražni sudija je dužan da okrivljenom omogući kontakt s braniocem, da ga upozna s krivičnom prijavom i tek onda da ga sasluša - rekao je Simić i objasnio da bi ove odredbe trebalo da spreče da okrivljeni tokom suđenja kaže da je izjavu u ranijem postupku dao pod pritiskom ili prisilom.
Da bi se tokom postupka obezbedilo prisustvo okrivljenog, Simić je naveo da će sudija ubuduće izricati zabranu napuštanje boravišta koja će biti sankcionisana pritvorom. Zakonik predviđa i da glavni pretresi budu stenografisani na suđenjima za dela gde je najmanja zaprećena kazna 10 godina zatvora, ali, prema Simićevim rečima, ova mera će otvoriti i probleme poput pronalaženja adekvatnih stenografa i uvećanja sredstava u budžetu.
Za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko jedne godine Zakonik predviđa da predsednik suda okrivljenom na njegov zahtev postavi branioca.
Prema rečima sudije Nikole Latinovića, branioci će ubuduće moći da budu samo advokati. Njih će moći da zamene advokatski pripravnici kod dela za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina. Latinović je rekao i da Zakonik ograničava broj branilaca na pet, smatrajući da je to dovoljan broj.
Prema njegovim rečima, pretresanju stana i lica može da prisustvuje i advokat na kog se može čekati najduže tri sata, a sve oduzete stvari moraju se vratiti u roku od tri meseca. Zakonikom je ograničeno i trajanje pritvora - od dana podizanja optužnice na svakih 30 dana moraju se preispitivati razlozi za pritvor, a okrivljeni se mora pustiti na slobodu posle dve godine ako u prvostepenom postupku nije doneta presuda. K.K. Odobrena izručenja Jugoslovena
Savetnik saveznog ministra pravde Goran Tokić je, između ostalog, rekao da je jedno od najosetljivijih pitanja međunarodne pravne saradnje - ekstradicija.
- Postupak ekstradicije se vrši na osnovu međunarodnih ugovora, a odredbe Zakonika se primenjuju samo kada međunarodni ugovor ne postoji, ili određena pitanja njim nisu regulisana - rekao je Tokić.
On objašnjava da je važna novina što se može odobriti izručenje stranca ili našeg državljanina međunarodnom sudu koji je SRJ priznala, pod uslovom da je delo zbog kog se traži predviđeno dvama zakonodavstvima, da po domaćem zakonu nije nastupila njegova zastarelost, da delo nije obuhvaćeno amnestijom, kao i da to lice za isto delo nije već osuđeno od domaćeg suda. Prema Tokićevim rečima, unošenje ove odredbe u Zakonik rezultat je obaveza koje proizilaze iz međunarodnih ugovora koje je SRJ potvrdila, a pre svega iz Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda koji će se primenjivati samo kada se radi o genocidu, zločinima protiv čovečnosti, ratnom zločinu i agresiji koji budu izvršeni nakon njegovog stupanja na snagu.
Novina je i što je prilikom izručenja izostavljeno posredovanje republičkih ministarstava pravde i Saveznog ministarstva inostranih poslova. 'Predviđeno je da se komunikacija vrši direktno preko Saveznog ministarstva pravde, koje i inače donosi konačne odluke o ekstradiciji', rekao je Tokić. Na snazi od februara 2002. godine
Zakonik o krivičnom postupku trebao bi, kako je rekao profesor Grubač u Karađorđevu, da stupi na snagu tri meseca od dana objavljivanja, odnosno u februaru 2002. godine. Veće građana Skupštine SRJ usvojilo ga je u ponedeljak, a Veće republika usvojilo ga je na sednici 25. oktobra.
