Izvor: Politika, 16.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnje ministarki povodom izbora sudija
Bolje je da neki ljudi iz pravosuđa prete ministarki, loše bi bilo da je obrnuto. To je znak da se u Srbiji stvari kreću nabolje
Visoki savet sudstva danas će saopštiti imena izabranih sudija u Srbiji, a juče su objavljena imena zamenika tužilaca. Tim povodom za „Politiku” govori Snežana Malović, ministar pravde Srbije.Državno veće tužilaca saopštilo je imena izabranih zamenika javnih tužilaca u Srbiji. Da li već ima reakcija na spiskove koji su objavljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom poslepodneva?
Državno veće je izabralo 416 zamenika tužilaca i predložilo 88 stručnih, mladih ljudi koji će nositi reformu pravosuđa u budućnosti. Ostala su i 42 nepopunjena mesta. Posebno akcenat je stavljen na multietničke sredine i nacionalne manjine koje su u procentu dostojnom evropskih standarda zastupljeni u tužilaštvima. 21 odsto zamenika tužilaca su pripadnici nacionalnih manjina, znači u velikom procentu zastupljeni u tužilaštvima. Ne znam da li je bilo reakcija.
Najavljeno je da će Visoki savet sudstva objaviti spisak izabranih sudija u Srbiji. Da li će biti iznenađenja kada je reč o konkretnim pojedinačnim izborima kandidata?
Birani su stručni, osposobljeni i dostojni ljudi za nosioce pravosudnih funkcija. Ne vidim tu mnogo mogućnosti za iznenađenja. Stvaramo sudstvo dostojno najviših pravnih standarda koje će građanima garantovati dominaciju pravne države. Nezavisnost sudstva je temelj pravne države i ovaj izbor, rekla bih, pobeda je struke nad politikom.
Da li će biti saopštena samo imena sudija koje bira Visoki savet, ili i imena kandidata koje na predlog Saveta bira Skupština?
Mislim da će to biti i suština zakazane konferencije za novinare. Važna je javnost i otvorenost u postupanju Visokog saveta i to je praksa koju ćemo u budućnosti primenjivati.
Da li Ministarstvo pravde ima podatak koliko sadašnjih sudija nije izabrano na funkciju u novoj mreži sudova?
Ne, ministarstvo pravde nije uključeno u izbor sudija. To je podatak kojim raspolaže Visoki savet i čini mi se da je taj broj u skladu sa odlukom VSS o potrebnom broju sudija u Srbiji.
Govori se o tome da samo troje sudija Vrhovnog suda ostaje u sudstvu. Da li je to tačno ili je možda reč o tome da je troje izabrano u Vrhovni kasacioni sud, a ostali u apelacione sudove?
Nije. Ali smo ustanovili interesantnu pojavu da je dvostruko veći broj iskusnih sudija Vrhovnog suda konkurisalo samo za Vrhovni kasacioni sud. Na taj način onemogućili su VSS da ih izabere u Apelacioni sud.
Postoje i oni koji su konkurisali na oba mesta, te su bili izabrani ili u Vrhovni kasacioni ili u Apelacioni sud.
Očekujete li žestoke reakcije ljudi koji su se nadali da će biti izabrani za sudije i tužioce, a nisu?
Ne mogu da prognoziram reakcije ljudi koji imaju drugačiji sud o radu Visokog saveta.
Da li je bilo pritisaka da se izaberu određeni kandidati? Imamo informaciju da je bilo čak i pretnji. Da li to možete da potvrdite ili da demantujete?
Da bilo je pritisaka, a bilo je i pretnji. Ali bolje je da neki ljudi iz pravosuđa prete ministarki, loše bi bilo da je obrnuto. To je znak da se u Srbiji stvari kreću nabolje.
Da li će neizabrani kandidati dobiti obrazloženje zašto nisu izabrani?
Po zakonu to nije obaveza VSS, ali nemam ništa protiv da se čak i javno obrazlože ovakve odluke.
Neizabrane sudije primaće platu šest meseci, ali kako biste im odgovorili na pitanje šta će dalje da rade?
Teško mi je da dam odgovor na takvo pitanje. Stvaraće se mnoge mogućnosti donošenjem seta novih pravosudnih zakona.
Aleksandra Petrović
---------------------------------------------------------------------
Ko su izabrani zamenici tužioca
Kriterijumi po kojima su birani kandidati bili su stručnost, dostojnost i osposobljenost za obavljanje ove funkcije, tvrde u Državnom veću tužilaca
Državno veće tužilaca saopštilo je juče imena 416 zamenika javnih tužilaca koji će od 1. januara sledeće godine raditi u novoj mreži tužilaštava u Srbiji. Prema rečima Slobodana Radovanovića, koji se nalazi na čelu veća, Skupštini Republike Srbije predloženo je 88 kandidata koji se za tužilačku funkciju biraju prvi put.
– Prvi put, tužioci su imali apsolutnu prevlast u izboru zamenika tužioca. Kriterijumi po kojima su birani zamenici tužioca bili su stručnost, dostojnost i osposobljenost za obavljanje ove funkcije. Prvi put je Državno veće tužilaca predlagalo i biralo kandidate za tužioce. Smatram da će izabrani tužioci biti u stanju da se uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom – naglasio je Radovanović.
Obraćajući se novinarima, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević naglasio je da je pri izboru zamenika tužilaca izbegnut svaki politički uticaj. Naglašavajući da su stručnost, dostojnost i osposobljenost bili osnovni kriterijum za odabir nosilaca tužilačkih funkcija, on je rekao da su se u obzir uzimali i rezultati rada.
– Ovaj izbor odlikuje „podmlađivanje tužilaštva”s obzirom na to da je za nove zamenike izabrano približno 15 odsto kandidata. Cilj reforme pravosuđa jeste da se da šansa mladim i profesionalnim stručnim saradnicima koji će u narednom periodu nositi ovu reformu – kazao je Vukčević i dodao da je tokom izbora uočeno da je izuzetno mali broj tužilaca, izuzev strukovnih udruženja, osposobljen za međunarodnu komunikaciju.
Član veća i zamenik republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić napomenuo je da je prilikom izbora vođeno računa da tužioci iz jednog grada budu postavljeni na najodgovornija mesta u druge gradove, napominjući da je to u skladu sa „praksom italijanskog i francuskog sistema koja je dala odlične rezultate”.
Prema njegovim rečima, na taj način dat je odgovor na negativne pojave korupcije koje su u velikom broju konstatovane u Srbiji, kao i podrška državnom nastojanju da se prevencijom brani od korupcije i zloupotreba.
Ostojić je objasnio da su 42 mesta ostala nepopunjena jer je, pored ostalog, jedan broj zamenika javnih tužilaca konkurisao sa sadašnjeg mesta na dva stepena više mesto u tužilačkoj organizaciji.
– Izuzetno velika pažnja obraćala se na nacionalno mešovite sredine, pa su prilikom odabira zamenika tužioca u potpunosti primenjivani evropski standardi koji se tiču nacionalnih manjina u multietničkim sredinama. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su od 416 zamenika tužilaca i 88 predloženih kandidata, 21 odsto predstavnici nacionalnih manjina. Izabrano je ili predloženo 20 odsto Albanaca u Vranju, u Novom Pazaru je izabrano 35 odsto Bošnjaka, u Novom Sadu je petina zamenika Mađara, u Pančevu 40 odsto Rumuna – rekao je Ostojić.
Predstavnici Državnog veća tužilaca naveli su i da u poslednjih pet godina nije bilo izbora, a samim tim i prilike da mladi i stručni ljudi dobiju svoju šansu.
Imena izabranih zamenika javnih tužilaca objavljena su na sajtu Republičkog javnog tužilaštva (www.rjt.gov.rs).
Skupština Srbije je 30. novembra izabrala Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca, Miljka Radisavljevića za tužioca za organizovani kriminal, a Vladimira Vukčevića za tužioca za ratne zločine.
M. Derikonjić
[objavljeno: 17/12/2009]
