Izvor: Blic, 03.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestrog zakon ili bolećive sudije?
Prestrog zakon ili bolećive sudije?
BEOGRAD - Nedavna odluka istražnog sudije da posle saslušanja pusti na slobodu čoveka koji je u beogradskom Učiteljskom naselju iz 'kalašnjikova' ispalio 150 metaka, od kojih su neki pogodili krov jedne kuće, naišla je na podeljene reakcije. Deo javnosti, pre svega policijski krugovi, zamerili su pravosudnim organima da se neshvatljivo tolerantno odnose prema onima koji nasrću na bezbednost građana. Uveravanja iz Palate pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je sve rađeno u skladu sa zakonom, mnogi su dočekali tvrdnjom da ne samo što zakon usko određuje uslove za pritvor nego i sudovi ove odredbe neadekvatno tumače i primenjuju, što ne pomaže borbi protiv kriminala.
Goran Ilić, tužilac Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu, kaže:
- Razlozi za pritvor su postavljeni veoma usko. Može se reći da je naš Zakonik u ovom pogledu preterano strog i u odnosu na međunarodne standarde. Na primer, Evropska konvencija dopušta pritvor i iz preventivnih razloga, 'da bi se predupredilo izvršenje krivičnih dela.'
Ilić smatra da bi bilo korisno da pomenuta odredba iz Evropske konvencije uđe i u naš ZKP, uz niz ograničenja kojima bi se štitila prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog.
Advokat Slobodan Šoškić smatra da bi trebalo uvesti jedan dodatni osnov za određivanje pritvora.
- Pre svega mislim na bezbednost onih građana koji mogu biti ugroženi ukoliko bi za vreme krivičnog postupka okrivljeni bio na slobodi. Taj uslov bi nalikovao nekadašnjem uznemirenju javnosti, ali on bi morao da bude precizno definisan, kako se ne bi događalo da ga sud proizvoljno primenjuje - kaže Šoškić.
Kada se radi o praktičnoj primeni zakonskih odredaba, Šoškić kaže da je dosad uočeno da se sudovi nisu snalazili prilikom određivanja pritvora, jer su ovu meru izostavljali u slučajevima koji i na prvi pogled govore da ih je trebalo primeniti.
S druge strane, advokat Vladan Vukčević, inače dugogodišnji sudija beogradskog Okružnog suda, uveren je da je ova materija uređena na pravi način. Vukčević smatra da se u praksi probija okvir za određivanje pritvora i da policija često diktira da li će ova mera biti primenjena ili ne.
- Ako policija okrivljenog privede istražnom sudiji, ovaj najčešće završava u pritvoru. Ali, ako policija samo pošalje krivičnu prijavu tužilaštvu, okrivljeni se uglavnom brani sa slobode. Tako se prilikom određivanja pritvora uvode interni kriterijumi. Kada dođe do toga da neko mimo zakona procenjuje šta je viši društveni interes, onda preti atmosfera bezakonja - upozorava Vukčević.
Nebojša Mrkić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, kaže da je teško uopšteno govoriti o pritvoru jer je svaki predmet slučaj za sebe. Priznajući da se sudovi svakodnevno suočavaju s problemom pritvora, sudija Mrkić kaže:
- Zaista nam nije lako, jer s jedne strane imamo porast broja krivičnih dela i porast broja izvršilaca, a s druge strane tendenciju restriktivne primene zakonskih odredaba. I sudije i tužioci su u traganju za pravom merom, koja treba da se iskristališe kroz sudsku praksu. M. I.
Pritvor ne zamenjuje kaznu
Pravni stručnjaci primećuju da laička javnost greši što pritvor shvata kao kaznu ili nekakvu zamenu za kaznu. Oni kažu da se na pritvor može gledati samo kao na meru kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog i nesmetano vođenje postupka.
Zakonik o krivičnom postupku poznaje obavezni i takozvani fakultativni pritvor. Prva vrsta određuje se kada je neko počinio krivično delo za koje se može izreći kazna od 20 i više godina zatvora, kao i u slučajevima izricanja prvostepene presude od pet ili više godina zatvora. Za određivanje fakultativnog pritvora ZKP predviđa četiri razloga - opasnost od bekstva, opasnost da će okrivljeni uništiti dokaze i uticati na svedoke, bojazan od ponavljanja dela, kao i izbegavanje dolaska na glavni pretres.
