Izvor: Politika, 20.Jun.2013, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskup rad izvršitelja
Nagrade i troškovi privatnih izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a mogu i da nadmaše vrednost osnovnog potraživanja
Kada su prošle godine privatni izvršitelji počeli da rade, država je tvrdila da će ova nova profesija rasteretiti sudove, omogućiti brže izvršenje sudskih presuda i efikasniju naplatu potraživanja za komunalne usluge. Godinu dana kasnije, građani koji duguju za komunalije plaćaju neobrazloženo velike troškove i nagrade za rad izvršitelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su u potpunosti svaljeni na dužnike.
Privatni izvršitelji su uvedeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), a stručnjaci sa kojima je agencija Beta razgovarala ukazuju da brojne odredbe tog zakona nisu usklađene međusobno, sa Ustavom i drugim zakonima, i ostavljaju mogućnost za kršenje prava građana na pristup pravdi i na suđenje u razumnom roku.
Podaci do kojih je došla agencija Beta, na osnovu izjava sagovornika i sopstvenog uvida, ukazuju na rizik da građani pretrpe štetu nesrazmernu svom dugu, pri čemu im je mogućnost da ovu štetu nadoknade izuzetno otežana.
Od 2010. do donošenja zakona 2011. godine iz nacrta ZIO uklonjena su dva pravna leka: žalba i pravo na odlaganje postupka. Mada je proklamovana težnja bila da se dužnik spreči u zloupotrebi procesnih prava, uspostavljena je potpuna nadmoć poverioca.
Profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union Vesna Rakić-Vodinelić upozorava da zbog ovog zakona država može biti tužena Sudu za ljudska prava u Strazburu. „Vansudsko izvršenje jeste brže, ali njegovi troškovi su veći, i prevaljivaće se na teret građana, što je problematično. Ako dođe do povrede nekog od ljudskih prava, na primer na privatnost ili na pravično suđenje, broj pritužbi građana pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu će se bitno povećati”, rekla je Rakić-Vodinelić za agenciju Beta.
U procesu izvršenja gomilaju se troškovi postupka, koje na kraju plaća dužnik. On takođe plaća i rad poveriočevog advokata, koji šalje privatnom izvršitelju predlog za pokretanje postupka naplate duga. Ovi troškovi se paušalno određuju najmanje na 6.000 dinara, što je minimalna tarifa za rad advokata.
Potom privatni izvršitelj donosi zaključak o izvršenju, u kojem se dužniku nalaže da u roku od osam dana plati, pored duga, troškove donošenja zaključka (najmanje 3.000 dinara), troškove dostave zaključka (300 do 900 dinara), nagradu izvršitelju za uspešno sprovođenje izvršenja (najmanje 3.000), troškove advokata poverioca, kao i nagrade za pojedine radnje koje izvršitelj preduzima tokom vođenja postupka.
Nagrade izvršitelju za sastavljanje zahteva za pribavljanje podataka o imovini dužnika, kao i zahteva za pribavljanje podataka o identitetu i adresi dužnika od državnog organa, iznose najviše 6.000 dinara, a za obavljanje terenske provere adrese dužnika izvršitelju se nagrada uvećava za 50 odsto, kako je određeno Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja.
Ako izvršitelj preduzima službenu radnju izvan kancelarije, dužnik mora da mu plati 1.200 dinara za svaki započeti sat odsustvovanja, dok se za fotokopiranje spisa izvršitelju plaća 60 dinara po stranici.
Nagrade i troškovi izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a mogu i nadmašiti vrednost osnovnog potraživanja. Prema dokumentaciji do koje je došla agencija Beta, u jednom mestu u unutrašnjosti, izvršitelj je za dug od oko 1.700 dinara naplatio nagradu i troškove u iznosu od 11.000 dinara.
Građani imaju samo pet radnih dana da ulože prigovor na zaključak, ali time se ne odlaže zaplena dela plate ili penzije, odnosno popis, procena i zaplena imovine. Jednom kada se odredi zaplena plate nikakav prigovor nije dozvoljen.
Beta
objavljeno: 20.06.2013.
