Izvor: B92, 05.Nov.2012, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preokret u suđenju Simoviću
Beograd -- DNK Aleksandra Simovića nije mogao biti na lisicama kojima je bio vezan ubijeni svedok saradnik Zoran Vukojević, rekli su veštaci na današnjem suđenju.
Nekadašnji pripadnik zemunskog kriminalnog klana Aleksandar Simović, koji služi kaznu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, optužen je i za ubistvo Vukojevića.
Međutim, sudski veštaci tvrde da na lisicama nikako nije mogao biti pronađen DNK Aleksandra Simovića, što je ključni dokaz tužilaštva. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Veštaci su utvrdili da su u Vukojevića ispaljena dva metka, a da je od jednog od njih ostao paralizovan. Dobio je i osam udaraca u glavu, najverovatnije kundakom pištolja, nakon čega je u njega ispaljen i jedan metak u potiljak. Nakon toga je i zapaljen.
Samo dva dana nakon ubistva jednog od ključnih svedoka saradnika, Insajder je objavio detalje koje ukazuju na to da je Vukojevićevim ubistvom Zemunski klan, tri godine posle ubistva Zorana Đinđića, poslalo još jednu poruku sistemu. Opširnije ovde.
Ugljenisano telo pronađeno je 3. juna 2006. godine na auto-putu Beograd - Šid.
Telo Vukojevića nađeno je kako leži potrbuške, ruku vezanih lisicama ispod tela. Zbog visoke temperature, usled paljenja, nikakav biološki materijal nije mogao da ostane na tim lisicama, pa ni sporan DNK.
"Moje mišljenje je da ne bi mogao da na lisicama ostane biološki trag, jer su, kao i telo, bile izložene visokoj temperaturi", rekao je veštak sa Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić, obrazlažući svoj nalaz i mišljenje u nastavku suđenja Simoviću za ubistvo Vukojevića u Specijalnom sudu u Beogradu.
Tužilaštvo tvrdi da je Aleksandar Simović ubio Vukojevića iz osvete, jer je svedočio protiv ostalih pripadnika zemunske kriminalne grupe, čiji je član bio i sam. Njegov iskaz smatrao se jednim od ključnih za osudu članova zemunskog klana za ubistvo Zorana Đinđića.
A kako je izveštavao Insajder u epizodi “Poznat rukopis, jasna poruka”, on je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od 1998. i da su se s Radomirom Markovićem tada dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu.
"Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili", rekao je Vukojević.
On je svedočio o ulozi Milorada Bracanovića, koji je na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije postavljen posle pobune Jedinice za specijalne operacije, a koji je odavao podatke. Vukojević je svedočio o tome da je JSO obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića.
Aleksandar Simović je uhapšen u novembru 2006. u stanu u Novom Beogradu. Pronađen je posle tri godine bekstva. Za učešće u ubistvu Zorana Đinđića osuđen je na 35 godina zatvora.
Današnje izjave veštaka donose preokret u ovom suđenju, koje se nastavlja sutra.
Suđenje će, kao i danas, iz bezbednosnih razloga, biti održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu, u koji će Simović biti priveden iz požarevačke "Zabele", gde izdržava višedecenijske kazne zatvora zbog devet ubistava i tri otmice koja je izvršio kao pripadnik zemunskog kriminalnog klana, kao i zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića.
Na početku suđenja u oktobru Simović je negirao da je za vreme bekstva ubio svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera Đinđića, tvrdeći da je za to čuo iz medija.
Priznao je samo da je u stanu na Novom Beogradu, u kojem se krio tokom bekstva, skrivao oružje koje je, kako je naveo, pripadalo pokojnom Zoranu Poviću Povi, nastradalom pri likvidaciji Vukojevića.
U stanu u kom je uhapšen Simović pronađeni su revolver "smit i veson", automatska puška s municijom, ručna bomba, kao i municija za magnum 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.
Vukojević je bio šef obezbeđenja vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića, koji je posle ubistva premijera Đinđića pristao da sarađuje s tužilaštvom i dobio status svedoka-saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv zemunskog klana.
Simović se tereti za krivično delo teško ubistvo koje je, kako smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal, učinio iz bezobzirne osvete jer je Vukojević prihvatio da svedoči protiv ostalih pripadnika zemunske grupe, što je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja je vršio zemunski klan.
Tužilaštvo smatra da je Simović ubistvo izvršio i iz koristoljublja, jer je hteo da prisvoji deo novca koji je bio kod Vukojevića.
Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob sa Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.
Prema optužnici, Simović, koji je, kao i njegov stariji brat Miloš, u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Zoranom Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u Ulici Dragana Rakića 16.
Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto-put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz magnuma kalibra 357 mm i pogodio ga u glavu, grudi i vrat.
Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Prilikom te otmice i komešanja koje se dešavalo u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar, gde je preminuo.
Simoviću se na teret stavlja, pored krivičnog dela teško ubistvo, i nedozvoljeno držanje oružja, jer su kod njega u stanu pronađeni revolver "smit i veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za magnum 357 kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića. Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića, koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.
