Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jul.2008, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preminuo akademik Dejan Medaković

BEOGRAD - Akademik Dejan Medaković preminuo je danas popodne u Beogradu, potvrdio je Tanjugu dugogodišnji Medakovićev saradnik Vlada Davidović.

Medaković je preminuo nešto posle 18 sati na Institutu za onkologiju u Beogradu, izjavio je Davidović, koji je priredio za izdavanje knjige memoara bivšeg predsednika SANU .

Medaković, poslednji velikan slavne pleade velikih znalaca likovne umetnosti koji su jugoslovensku i srpsku istoriju umetnosti uveli u svetske tokove >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na velika vrata, rođen je u Zagrebu 7. jula 1922. Izdanak slavnih srpskih "prečanskih" porodica, unuk plemenitog Bogdana Medakovića, predsednika hrvatskog Sabora, završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1941. godine, a ratne godine provodi u Beogradu kao izbeglica, gde ga je Milan Kašanin sklonio kao asistenta-volontera u Muzej kneza Pavla.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti. Na istom fakultetu je odbranio doktorsku disertaciju i prošao kroz sva zvanja do redovnog profesora .

Za redovnog člana Evropske akademije sa sedištem u Salcburgu izabran je 1995. godine, a redovni član Lajbnicovog društva i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. godine.

Bio je jedan od osnivača Vukove zadužbine i predsedavao njenom Skupštinom od 1997.

U mladosti pesnik, objavio je više zbirki poezije, a pod zajednickim naslovom "Efemeris" objavio je pet knjiga autobiografske proze.

Pored niza studija i priloga iz struke, Medaković je objavio i knjige: Beograd u starim gravirama, 1950; Grafika srpskih stampanih knjiga XV-XVII veka, 1958; Srpski slikari XVIII-XX veka, 1968; Putevi srpskog baroka, 1971; Tragom srpskog baroka, 1976; Manastir Savina, 1978; Hilandar, 1978. (kao koautor sa Dimitrijem Bogdanovicem i Vojislavom J. Đuricem); Srpska umetnost u XVIII veku, 1980; Srpska umetnost u XIX veku.

Dobitnik je Sedmojulske nagrade za životno delo, austrijske Gindeldz nagrade i Herderove nagrade za 1990. godinu, Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji. Bio je izabran za počasnog građanina Sremskih Karlovaca.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...