Izvor: Glas javnosti, 06.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminula čekajući lekare
KRAGUJEVAC - Marina Dobrosavljević (44) iz Grošnice kod Kragujevca izdahnula je na rukama medicinske sestre Hitne pomoći, 13. novembra ove godine. Uzrok smrti najverovatnije je infarkt. Porodica optužuje lekare da je Marina umrla zbog nesavesnog lečenja i najavljuje krivičnu prijavu protiv njih.
- Marina je 12. novembra oko 20 sati došla s posla. Žalila se sestri Vesni na bol u grudima i na iznemoglost. Vesna joj je skuvala čaj, ali njoj je i dalje bilo loše. Pozvala je Hitnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pomoć i za dvadesetak minuta stigao je dr Ranko Vukić, specijalista opšte medicine. Izmerili su joj pritisak i puls, dali injekciju „bensedina“ od 10 miligrama i saopštili da će joj biti dobro kad se smiri - priča Srđan Jevtić, suprug preminule Marine.
Međutim, mladoj ženi ni posle injekcije nije bilo dobro. Bilo joj je sve teže, povraćala je najmanje desetak puta i sestra Vesna ponovo je pozvala Hitnu pomoć. Jevtić tvrdi da je Vesna dobila odgovor da lekari ne izlaze na teren dva puta, te da Marinu doveze u Hitnu. Taksijem je prevezla Marinu u Kragujevac, gde su je lekari ponovo pregledali, izmerili puls i pritisak. Dežurni lekar propisao joj je injekciju „klometola“ i „lasiksa“, i rekao da se sutra javi svom lekaru.
- Marina je legla, malo se smirila, ali ponovo joj je oko 3 sata pozlilo. Žena više nije mogla da govori od bolova, i ponovo je Vesna pozvala Hitnu pomoć. Marina je krkljala i kada su lekari stigli, ona ih je samo nemo gledala. Još su tvrdili da Marina nije umrla i da će joj biti dobro. Umrla je, kako su lekari i napisali, oko 3.15, 13. novembra ove godine. Preminula je na rukama medicinske sestre. U ekipi je ponovo bio dr Vukić - priča Srđan.
Prema njegovim rečima, Marina nije bila bolesna, nije imala nikakvih psihičkih problema, i svako ko imalo zna medicinu znao bi i da simptomi koje je Marina imala ukazuju da je boli srce. „Marina je umirala od pola devet uveče do 3.15 kada je i izdahnula u bolovima“, tvrdi Srđan.
BEZ ODGOVORA
Direktor Hitne pomoći Slobodan Kitanović juče je bio van Kragujevca i uputio nas na pravnu službu. Nažalost, tamo nisu bili ovlašćeni da daju bilo kakve zvanične informacije, jer izjave za medije daje samo direktor.
Marina Dobrosavljević radila je 17 godina u „Zastavi“. Otišla je iz „Zastave“ bez ikakve otpremnine ili pomoći u vreme kad se nisu davale nikakve pare. Otvorila je svoju prodavnicu i borila se da othrani i iškoluje svog petnaestogodišnjeg sina Stefana.
- Mi ćemo sigurno podneti krivičnu prijavu kragujevačkoj policiji ali i zaštitniku pacijenta. Iz Hitne pomoći nama se niko nije javljao. Ne razumem da je potrebno da ja podnesem prijavu pa da neko reaguje - kaže Srđan, suprug preminule Marine.
Ja sam prosle godine imala jednu noc visok pritisak i dobila sam nesvesticu. Pozvala sam Hitnu pomoc, lekar je pricao sa mnom, pitao me sta imam od lekova u kuci, ja sam imala mamin inderal, rekao mi je da popijem pola tablete tog leka i da ce sve biti u redu a da oni ne dolaze za takve stvari. Popila sam lek, ali nista, i dalje ne smem da spustim glavu na krevet jer ako legnem vrti mi se strasno, i onda sedim tako na krevetu, vec je dva sata nocu a meni nista bolje. Zovem hitnu pomoc opet, kazem im da mi nije nista bolje, da mi je doktor pre dva sata rekao da popijem pola inderala ali da to mi uopste nije pomoglo. Pricam doktoru da ne mogu da legnem i da budem u lezecem polozaju jer mi se tek onda strahovito vrti u glavi, a on kao da nije slusao sta mu ja pricam kaze mi "pa lezite i spavajte vidite koliko je sati" (bilo je skoro pola tri nocu). Ja mu kazem pa kako da legnem kad sam vam rekla da ne mogu da spustim glavu u lezeci polozaj, a on onda meni pa - uzmite jos inderala. Uopste me nije slusao sta pricam. Kako mi nije bilo bolje vec mi se stalno vrtelo ja ih pozovem opet, vec skoro 3 sata nocu, javi se neka doktorka, ispricam joj sve kako mi je , sta sam popila, da mi je to rekao doktor da uzmem i kazem joj da imam jos veci pritisak, ona na to da oni za takve stvari ne izlaze jer imaju puno poziva, i da sacekam jutro i da se javim u Dom zdravlja. Ja joj kazem "pa doktorka daleko je jos jutro, meni se vrti u glavi" a ona meni se izdra " pa i meni se vrti ali ja pijem lekove i dolazim na posao". Kako meni nije prestakala vrtoglavica, muz kaze-ajde oblaci se idemo mi tamo kod njih u Hitnu pomoc, morace nesto da ti daju. Odemo tamo, bilo je pola 4 ujutro kad smo stigli, prvo sto smioprimetili je da ono parkiraliste za njihova kola-kola Hitne pomoci bilo prepuno njihovih automobila-kola Hitne pomoci. Prolazeci pored tih kola moj muz kaze-pogledaj umesto da su na terenu oni sede ovde u sred noci. Udjemo u cekaonicu, jedan muskarac pita sta mi je, kazemo mu, on kaze da sedimo tu ispred te dezurne ordinacije i da sacekamo da je unutra jedan pacijent. Mi sedosmo tu, unutra u sobi kao neka zurka, pricaju glasno, smeju se, puna sobe cuje se i mi tu tako sedimo vec 15 minuta, moj muz posle 15 minuta zakuca na vrata i samo sto je odskrinuo vrata na njega se iskrljesti jedna doktorka - "zatvorite vidite da imamo pacijenta. A taj "pacijent" je bila jedna mlada zena koja se kikotala sa njima.a kad je izasla takodje kikotajuci se dobacivali su joj sa vrata neke njihove zezalice. Bilo je tacno 4 i 40 minuta kada sam konacno usla kod doktorke. Merila mi je pritisak a istovremeno komentarisuci sa kolegom dogodivstine o kojima su ocigledno pricali sa predhodnom "pacijentkinjom" a koji je stajao pored njenog stola a iznad moje glave. Uglavnom epilog je da sam ja ipak na kraju otisla to jutro u moj Dom zdravlja da mi moja doktorka prepise lekove, i nju sam cekala sat i po vremena dok nije pocela da radi, ali fala bogu docekala sam i da dobijem recept za lekove koje i dan danas pijem jer imam lupanje i preskakanje srca. Mozda je i to posledica neblagovremeno ukazane lekarske pomoci te noci. Jer te noci sam se stvarno nahvatala straha i ja mislim da i ovo sada stalno lupanje srca ima veze bas sa tim strahom od te noci. U svakom slucaju mogu da kazem tekto onome kome zivot zavisi od ljudi iz Hitne pomoci.
Sudeci po napisanom, Dr. Vukic je svesno odbijao pomoc bolesnici koja je imala jasne simptome infarkta pri tom prepisujuci lekove kao sto je lasiks sto se ne bi moglo ocekivati cak ni od najneupucenijih osoba koje bi u vecini slucajeva ako nista bar prepoznale ozbiljonst situacije sto nije bio slucaj sa tzv. doktorom koji je svojim gestom osudio na smrt pacijenta.
