Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predviđene strože kazne za silovatelje
Zašto na jedno prijavljeno, dolazi pet do šest neprijavljenih dela silovanja. – Prema žrtvama će se humanije postupati u sudskom postupku
Radoslav Jovičić iz Sopota, osumnjičen da je silovao dve maloletne kćerke, od kojih je jedna gluvonema, nije pred istražnim sudijom želeo da govori o onome za šta ga tereti tužilac. On je, kako nam je potvrđeno u beogradskom Okružnom sudu, iskoristio svoju zakonsku mogućnost da ne iznosi odbranu, odnosno da se brani ćutanjem. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Posle završenih formalnosti, istražni sudija doneo je rešenje kojim se protiv Jovičića pokreće istražni postupak i određuje pritvor do 30 dana.
Ubuduće, svima za koje se tokom dokaznog postupka dokaže da su počinili krivično delo silovanja, prete strože kazne od onih koje su sada predviđene zakonom (od jedne do 18 godina zatvora). Naime, predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika o kojem bi trebalo da odlučuje Skupština, predviđeno je pooštravanje kazni za ovo krivično delo.
– Kod slučaja silovanja veoma su važna pravila krivičnog postupka. Vrlo je važno da se pravilima krivičnog procesnog zakonodavstva omogući da se žrtva u postupku poštedi raznih reprekusija. Tu, najpre, mislim na sekundarnu viktimizaciju. Šta je cilj? Žrtva koja pretrpi silovanje o nemilom događaju mora da govori i po nekoliko puta, u različitim fazama postupka. Svaki put kada žrtva iznova prepričava šta joj se dogodilo doživljava novu psihološku traumu – objašnjava Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Iz straha od lošeg postupanja, prema njegovim rečima, mnoge žrtve ne prijavljuju da su bile silovane. Zato se brojka onih koji dođu pred sud, mnogo razlikuje od pravog broja nasilnika. Po nekim istraživanjima, navodi naš sagovornik, na jedno prijavljeno silovanje dolazi pet ili šest koja nisu prijavljena. Nasuprot ovome, izvestan procenat prijavljenih silovanja je lažan.
– Sudije, na žalost, i dalje izriču kazne na granici ili ispod zakonskog minimuma. Nije, međutim, svako silovanje isto. Kada je tokom prisilnog seksualnog kontakta došlo do povrede, izriču se strože kazne. Navešću primer od pre nekoliko godina kada je lažnom taksisti koji je primao devojke u svoj automobil, a potom ih vozio na skrovita mesta i silovao, izrečena kazna zatvora od 15 godina, što je bila maksimalna kazna u to vreme – navodi profesor.
Među nasilnicima, prema rečima našeg sagovornika, mnogo je povratnika. Tipičan primer je, navodi Škulić, Igor Milošević koji je posle samo nekoliko dana pošto je izdržao zatvorsku kaznu zbog silovanja, ponovo napao devojku.
– Veliki je broj nasilnika koji, da tako kažem, imaju neki impuls koji ih tera da rade takve stvari. Zato je vrlo važno u zatvoru organizovati dobar tretman pomoću kojeg bi, počinioci krivičnog dela silovanja, bili „izlečeni” od ovog poriva. Isto treba napomenuti da postoji više vrsta silovanja. Ona koja se dešavaju u određenim situacijama (situaciona silovanja), ali i onih počinilaca koji imaju tendenciju ka nasilju – kaže naš sagovornik.
O silovanjima u prodici, navodi Škulić, ne bi da govori na pamet. Veruje, kaže, da je u pitanju velika i tamna brojka i da su to posebno teški slučajevi. Naglašava da je u ovakvim slučajevima zabeležena i zloupotreba poverenja.
– To nije klasično silovanje. To je posebno delo gde se radi o zloupotrebi odnosa potčinjenosti ili zavisnosti, kao recimo korišćenje položaja na poslu ili u porodici radi primoravanja na seksualne odnose – objašnjava Škulić.
-----------------------------------------------------------
Statistika
Okružni sud u Beogradu, tokom prošle godine, imao je u radu 64 predmeta u vezi sa krivičnim delom silovanja, od kojih je rešeno 13. Godinu dana pre toga, za isto krivično delo bilo je 69 predmeta u radu, dok su rešena 23.
Zanimljivo je da u sudskoj praksi do sada nije zabeležen slučaj da žena odgovara zbog silovanja muškarca.
M. Derikonjić
[objavljeno: 21/08/2009]
