Izvor: Blic, 11.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstoje borbe dilera za teritorije
Predstoje borbe dilera za teritorije
Posle hapšenja u akciji 'Sablja' članova zemunskog klana, prema našem mišljenu, najveće grupe trgovaca heroinom, tržište narkotika, posebno heroina, bilo je poremećeno. Ali, to je trajalo za vreme akcije, a posle toga druge grupe su se organizovale, jer tržište to traži. Sada se u to uključuju ljudi kojima ranije to veliki bosovi nisu dozvoljavali. Uključuju se oni koji su prethodno imali svoje tržište i sad gledaju da ga prošire. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na tržište žele da se 'ubace' i oni koji su ostali na slobodi, jer nije bilo dovoljno dokaza da bi bili uhapšeni, ali i oni koji ranije nisu to smeli. Ako je ranije to bio Zemun, sada će se pojaviti Rakovica, Voždovac, grupa sa Zvezdare... Deo Novog Beograda nije ni načet, jer su pojedinci bili u inostranstvu, a drugi su im se pridružili, kaže o trenutnim prestrojavanjima na srpskom narko-tržištu pukovnik Mile Novaković, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije.
Da li to znači da će doći do novih okršaja za osvajanje teritorija?
- Verovatno će doći do novih borbi za osvajanje teritorija, kao i svuda u svetu. I u prošlosti je bilo dosta 'sačekuša' vezanih za drogu, jer je zemunski klan svoje tržište čuvao. To je kao na tržištu bilo koje robe: kada je nestane, uvek se nađe neko novi da popuni prazninu. Ipak, jedna grupa kao što je bio organizovan zemunski klan ne postoji.
Nedavno ste izjavili da je srpska policija samo u prvoj polovini ove godine zaplenila više heroina nego u proteklih pet godina, i to zahvaljujući svojim aktivnostima, ali i aktiviranju tzv. balkanskog puta. Kada je švercerima droge taj put ponovo postao aktuelan?
- Put je aktiviran kada su se Turci uverili da je saobraćaj kroz Srbiju bezbedan, i to pre otprilike godinu i po dana. Logičan, najbrži i najbezbedniji je stari tranzitni pravac, Slovenija-Hrvatska-Srbija, pa Bugarska ili Makedonija i Turska. Naša saznanja ukazuju na to da su u šverc uključeni ljudi iz Sandžaka - Sjenice, Prijepolja, Priboja, ali je okosnica Novi Pazar i Rožaje u Crnoj Gori. Operativna saznanja govore i to da je aktiviran i put heroina od Sandžaka ka Sarajevu, odakle se distribuira širom BiH, po Hrvatskoj i dalje. O tome svedoče nedavne velike zaplene heroina u tom delu zemlje. Posebno je interesantan šverc droge u letnjem periodu, tokom velikih gužvi, jer su male šanse da carina i policija mogu detaljno da pregledaju sva vozila.
Kakva je sada uloga Albanaca u celom lancu krijumčarenja heroina i kojim grupama je trenutno najlakše da švercuju droge?
- U šverc koji je ponovo krenuo preko naše teritorije, Albanci su uključeni ali na drugačiji način. Nisu više 'transporteri', već organizuju kupovinu, turu, prihvat na 'gornjim' destinacijama. 'Transporteri' moraju biti drugi. Koji Albanac sa Kosova sada može da tranzitira kroz našu teritoriju, jer će svi policajci, carinici, uprti oči u njega, upravo zbog mogućnosti šverca? Za taj posao oni angažuju naše ljude sa juga Srbije, iz Sandžaka, a poznati su 'transporteri' iz srca Srbije, Jagodinci, Kraljevčani, Kruševljani, Paraćinci, koji su se već bavili švercom i dokazali su da su sposobni. Turčin ili Albanac alarmira sve granice, dok je sa našim čovekom drugačije. On odlazi do Turske, vraća se i nije više toliko interesantan, jer uglavnom šverc droge pokriva nekim drugim švercom. Ako u bunkeru automobila ima deset kilograma heroina, uvek će na sedištima biti neka druga aktuelna švercerska roba, čime pokriva stvarni posao.
Kakva je uloga velikih narko-bosova Albanaca, Turaka ili Bugara na našem tržištu heroina?
- Malo smo tržište da bi neko od tih narko-bosova živeo samo od Srbije. Jedan ozbiljan Turčin ako već organizuje transport, ulaže novac u organizaciju, pravi raznorazne bunkere da prolazi par granica. Nema razloga da se zaustavlja u Srbiji, jer ako ima dobro organizaciju, bolje mu je da ide dalje. S druge strane, naši begunci sakriveni u Bugarskoj guraju drogu isključivo za naše tržište. Takvih je poprilično, a jedan od njih je bio i nedavno uhapšeni Nenad Milenković Milenko.
Kolika je trenutno cena heroina i kokaina na tržištu u Srbiji?
- Realna cena heroina je 20-30 evra za gram, a tolika je i bila. Što se tiče kokaina, nema ga na širokom tržištu, tako da cena ne može ni da bude realna. Trebalo bi da bude duplo skuplji od heroina, oko 100 evra. Srećom, ovde nema toliko novca da bi nekome bilo interesantno da ovde 'pravi pare' prodajom kokaina.
Prema nekim informacijama, cena ekstazija je pala, što ukazuje na to da je ponuda velika i da se proizvodi u blizini, ako ne i u Srbiji. Postoje li saznanja da kod nas radi neka laboratorija u domaćoj radinosti koja je u mogućnosti da ponudi ekstazi po ceni od 100 dinara?
- Da postoje saznanja o laboratoriji, sigurno ne bismo čekali i stupili bismo u akciju, ali toga, zasad, nema. Mislim da nas ekstazijem zatrpavaju zemlje iz okruženja, a pitanje je da li je on lagerovan i došao iz zemalja Skandinavije ili Holandije, ili je proizveden u ilegalnim domaćim laboratorijama. Poznati su proizvođači ove droge, osim skandinavskih zemalja i Holandije, jesu i Slovačka i Mađarska.
Na kraju, kako ocenjujete rad srpske policije na suzbijanju krijumčarenja droge?
- Do sada je zaplenjeno 188 kilograma heroina, a važno je to što je bilo nekoliko velikih zaplena od 10 do 40 kilograma. Sve ukazuje na to da je ta droga uglavnom bila namenjena inostranom tržištu. Sadašnji rezultati ukazuju na to da će ovo, od kada postoji Uprava kriminalističke policije, po svemu sudeći, biti najuspešnija godina kada je u pitanju zaplena droge. A. A - M. I. Mesečno se troši 50 kg heroina
- U Srbiji realno ima od 30.000 do 40.000 narkomana. Jedan grad, srednje veličine kao Kragujevac, ne može da ima više od hiljadu-dve narkomana, Novi Sad - tri do četiri hiljade, Beograd petnaestak hiljada. Prisustvo narkomana kod nas na ulici nije primetno kao u ostalim velikim gradovima Evrope i sveta, gde oni u getima leže na ulicama. Toga kod nas nema, ne padaju u oči. Procena je da narkomani u Srbiji potroše dva-tri kilograma heroina dnevno. To znači da mesečno srpsko tržište apsorbuje oko 50 kilograma ove droge, ali to je tridesetak kilograma kvalitetnog heroina, jer se 'miksuje'. Drogu u školama diluju mladi dileri
- Vrlo je malo saznanja o korišćenju težih droga u školama, gde se najčešće prodaje marihuana i tablete. Treba napomenuti da je skoro nemoguće da neki diler dođe ispred školskog dvorišta i da prodaje drogu. Biće primećen, uznemiriće decu, neko će ga videti, jer postoje kontrole u školama. Uglavnom, to za njih rade deca starijeg uzrasta, oni koji su već napustili školu, ponavljači, koja su već krenuli nekom stranputicom. Oni su ti koji mogu da propagiraju drogu, donose je, nude, a dilera, koji se verovatno krije iza njih, ne zanima kome će taj mali da proda tu drogu. Bliži se početak školske godine i kriminalistički policajci će, kao i prethodnih godina, obilaziti škole i edukovati decu, nastavnike, roditelje. Biće organizovana i obuka za školske policajce - kaže Novaković.
