Izvor: Blic, 11.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosudni nemar i greške ukinuli presudu Uskokoviću
Nedavna odluka Vrhovnog suda Srbije da ukine presudu kojom je bivši direktor Elektrodistribucije Beograd Branislav Uskoković osuđen na devet godina zatvora i vrati predmet na ponovno suđenje, stavila je još jedan slučaj na spisak afera koje dugo čekaju sudski epilog. Ujedno, to može da posluži i kao ilustracija kada za takav ishod pravosudni organi ne mogu da poreknu svoju odgovornost.
Branislav Uskoković je uhapšen 31. januara 2002. godine. Posle nešto više od mesec >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana provedenih u pritvoru, pušten je da se brani sa slobode. Pošto se nije javljao na sudske pozive, za njim je raspisana Interpolova poternica. Posle dve godine skrivanja pojavio se na sudu, pravdajući se da se nije krio, već da je bio na lečenju u Igalu.
Zastupnik javne tužbe teretio je Uskokovića da je zloupotrebom službenog položaja radnicima EDB-a davao naloge da izvrše rekonstrukciju javnog osvetljenja i izgrade nove trafo-stanice, iako za to nije bilo ni ekonomskog ni tehničko-energetskog opravdanja.
Oktobra 2006. Okružni sud u Beogradu izrekao mu je kaznu od devet godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog prisvajanja više od 11 miliona dinara. Zbog istog krivičnog dela, na po tri godine zatvora osuđeni su Slobodan Marković, suvlasnik i direktor firme „Konrad", i Stevan Lakovski, direktor preduzeća „TLT inženjering".
Obrazlažući presudu, sudija Milenko Cvijević je rekao: „Utvrđeno je i da je Uskoković nalagao pravnoj službi EDB-a da sačini ugovor o izvođenju radova s preduzećima u kojima su radili Lakovski i Marković, i to s ’naduvanom’, dvostruko većom cenom od tada važeće. Okrivljeni Uskoković je zatim finansijskoj službi nalagao da pomenutim preduzećima plati za poslove koje nisu obavili oni, nego radnici EDB-a."
Obrazlažući presudu, sudija Cvijović je nagovestio njenu sudbinu pred Vrhovnim sudom. Na iznenađenje mnogih, on je tada rekao da bi suđenje bilo ranije okončano da istraga nije aljkavo urađena i da je optužnica obimna i neprecizna.
„Mnogo je toga ostalo nedorečeno. Tokom suđenja veće je pokušalo da ispravi brojne greške istražnog sudije. Jesmo li i koliko u tome uspeli, reći će Vrhovni sud Srbije. Suđenje ne bi bilo okončano ni za pet godina da smo pokušali da ispravimo sve greške načinjene tokom istražnog postupka."
U obrazloženju odluke Vrhovnog suda o ukidanju presude Uskokoviću, navodi se da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pa se ne može ispitati ni činjenično stanje, ni pravna ocena krivičnih dela koja se optuženom Uskokoviću stavljaju na teret, niti odluka o kazni.
Vrhovni sud je takođe zamerio što se u prvostepenoj presudi „protivpravno pribavljena imovinska korist označava u potpunosti nejasno, a sud ne donosi ni odluku o njenom oduzimanju."
Podsetimo, dok je bio prvi čovek beogradske Elektrodistribucije, Uskoković je uspeo da izgradi ili kupi 34 stana, kuće i poslovni prostor koji su se vodili na njega ili na njegovu rodbinu.
Ali, Vrhovni sud nije samo ukinuo presudu, već je praktično oslobodio Markovića i Lakovskog krivičnog gonjenja, pošto je proteklo 10 godina od dana izvršenja krivičnih dela. Istovremeno, sud je utvrdio kako je došlo do toga. Prvostepenom presudom krivično delo za koje su Marković i Lakovski bili optuženi prekvalifikovano je na lakši oblik. Pošto se na to Okružno tužilaštvo nije žalilo, iako je, kako je konstatovao Vrhovni sud, „očigledno povređen Krivični zakon u korist ovih optuženih", nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja.
Najviša redovna sudska instanca ukazala je na još jedan propust pravosudnih organa: „U prvostepenoj presudi bilo je navedeno da su trojica okrivljenih stekli protivpravnu imovinsku korist od 11,1 milion dinara, dok je prvi čovek EDB-a svoju firmu oštetio za 24 miliona dinara", primetio je Vrhovni sud.
