Izvor: Blic, 21.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi evro samo u menjačnicama
Pravi evro samo u menjačnicama
BEOGRAD - Iako nova evropska valuta evro ima preko 60 mehanizama zaštite, prvi falsifikati već su se pojavili i na Balkanu. Falsifikati nove monete, uglavnom štampani u bugarskim ilegalnim štamparijama, nemaju kvalitet pravog evra, pa je za naše građane veoma značajno da znaju kako da se zaštite od falsifikata prilikom zamene valuta 12 zemalja članica Evropske monetarne unije za evro - kaže za 'Blic' Ana Drašković, viši savetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kabinetu guvernera Narodne banke Jugoslavije.
- Najefikasniji način za zaštitu je zamena deviza na nekom od 2.500 šaltera u našoj zemlji koji su za ovaj posao dobili ovlašćenje NBJ. Na svakom od tih šaltera, pored prospekata i plakata centralne banke, vidno mora biti istaknuta i licenca koju su od NBJ dobili - kaže Ana Drašković, napominjući da su službenici koji će vršiti zamenu dva meseca proveli na obuci u Narodnoj banci. Kako ona navodi, na novčanicama od pet, deset i 20 evra, kao najuočljiviji zaštitni mehanizam na koji bi građani trebalo da obrate pažnju nalazi se hologramska traka.
- Ona je vrlo lako uočljiva, jer se kao i svaki hologram presijava, dok veći apoeni evra imaju hologramska geometrijska tela u vidu kruga, šestougla ili osmougla. Inače, kada se apoeni evra okrenu prema izvoru svetlosti, na njima se ocrtava vodeni žig. Pored toga, prave novčanice evra štampane su na jedinstvenom materijalu izrađenom od posebnih pamučnih vlakana, u koji su utkane fluoroscentne trake. Tako, za razliku od falsifikata, pravi evro ima i posebnu teksturu koja se oseća prilikom dodira novčanice - objašnjava Ana Drašković, sugerišući građanima da za menjanje nemačkih maraka, grčkih drahmi, italijanskih lira ili bilo koje druge evropske valute svakako izbegavaju ulicu i bilo koje drugo neformalno mesto.- Vremena za zamenu deviza koje građani poseduju za evro ima sasvim dovoljno i smatram da po okončanju novogodišnjih praznika nema mesta za paniku. Zamena će kod nas trajati pet meseci. Poznato nam je da u delu stanovništva postoji i neizvesnost oko stabilnosti evra, ali smatram da je to problem zbog kojeg ne bi trebalo brinuti. Ako se čak Nemačka odriče svoje marke, ne znam zašto bi polemika oko stabilnosti evra bilo kod nas - ističe Draškovićeva.
Najpovoljniji način za zamenu deviza za evro, kako u NBJ tvrde, jeste štednja. U zavisnosti za koju od banaka se odluče, građani će imati i dobit u vidu kamate od 2,5 do 3,5 odsto na mesečnom nivou. Osim toga, neke banke ponudile su svojim budućim štedišama i povoljne kredite za automobile ili kupovinu nekretnina, u zavisnosti od visine uloga.
Kada je reč o tome koliko su naši nadležni organi sposobni da spreče pojavu većih količina falsifikovanih evra na domaćem tržištu, Ana Drašković kaže da je veliki napredak postignut povezivanjem domaće policije i carine sa evropskim kolegama.
- Ako se u nekom području Balkana pojavi falsifikovani evro, Interpol ima veoma dobre veze da to i registruje, ali i da dostavi podatke Jugoslovenskom birou kako bi povećao budnost - tvrdi Draškovićeva, upozoravajući da bi građani koji eventualno budu došli u kontakt s lažnim novčanicama evra, svaki takav slučaj trebalo da prijave policiji. Peđa RadojevićOpasnost od dobrih falsifikata
Švajcarski list 'Tam' napominje da će Evropa za svega 12 dana ustanoviti da li ima osnova za upozorenje Evropola da se mafija na Kosovu, u Makedoniji i Bugarskoj pripremila da tržište preplavi falsifikovanim novčanicama evra. Do sada je na Balkanu zaplenjeno nekoliko lažnih novčanica. List citira i izjavu šefa jedinice za otkrivanje falsifikata francuske policije, koji je je rekao da sve provere novčanica postaju irelevantne ukoliko su falsifikati dovoljno dobri. Jugoslovenski biro Interpola, kako je juče 'Blicu' rečeno, za sada nema podataka o falsifikovanim novčanicama evra na teritoriji jugoistočne Evrope, niti su dobili posebna uputstva koje bi eventualne dodatne mere trebalo da preduzmu. Iako su u Makedoniji već nađene lažne novčanice evra, u Ministarstvu policije i u Narodnoj banci tvrde da one nisu štampane u Makedoniji jer za to ne postoje ni tehničke ni ekonomske mogućnosti. U policiji tvrde da su nađeni falsifikati ubačeni iz inostranstva. U NB navode da je informacija koju je objavio londonski 'Fajnenšel tajms' da će Makedonija, pored Kosova, biti centar za štampanje lažnih evra, nerealna i da nema nikakvih nagoveštaja da tako bude.
