Izvor: Politika, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi dileri ne stižu do sudija
U Srbiji godišnje za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga odgovara samo 386 osoba, a kazne izrečene za ovo krivično delo su na granici zakonskog minimuma ili ispod njega. Proizvođači droge, oni koji su je držali ili preprodavali, najbolje su "prolazili" u Okružnom sudu u Beogradu, gde je čak 3290 prestupnika (87,13 odsto) prošlo sa novčanim ili uslovnim osudama. Najstrože su, prema istraživanjima Ministarstva pravde, bile sudije Okružnog suda u Negotinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su za ovo delo, u protekle tri godine, izrekle "samo" 44 novčane i uslovne i 58 zatvorskih kazni.
Najveći broj oslobađajućih presuda, čak četvrtina, izrečena je u sudu u Kraljevu, dok su daleko iza, sa 16 odsto ovakvih presuda, njihove kolege iz Sombora. Okružni sud u Beogradu bio je najblaži i prilikom izricanja zatvorskih kazni (13 odsto).
Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu, smatra da je problem izricanja ovakvih kazni u kaznenoj politici. Prema njenim rečima, raspon kazne koja je propisana za ovo delo, u zavisnosti od njegovog oblika, izuzetno je širok: od novčane do kazne zatvora od 15 godina.
– U svakom konkretnom slučaju, sud okrivljenom odmerava kaznu u granicama koje su zakonom propisane. Uzima u obzir svrhu kažnjavanja, ali i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u koje se ubrajaju stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno ili raniji život učinioca (neosuđivanost, njegove lične prilike, držanje posle učinjenog krivičnog dela) – navodi Ramićeva.
Krivični zakonik Srbije predviđa i privilegovani oblik izvršenja ovog krivičnog dela, koji je u praksi najčešći. Tako je za neovlašćeno držanje opojnih droga propisana novčana ili kazna zatvora do tri godine, a okrivljeni koji opojnu drogu drži radi sopstvene upotrebe može čak i biti oslobođen kazne.
– Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da tužilac može, uz saglasnost suda, odložiti krivično gonjenje za dela za koja je predviđena novčana ili kazna zatvora do tri godine. Uslov je da osumnjičeni prihvati jednu ili više od propisanih mera, kao što su odvikavanje od alkohola ili opojnih droga ili podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji. Zakon predviđa mogućnost da tužilac odbaci krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, zbog stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio. Kazne se, prema zakonskim odredbama, može osloboditi i osoba koja otkrije od koga nabavlja drogu – objašnjava Ramićeva.
Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, smatra da kaznena politika u Srbiji, za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet droge, mora da bude stroža. Prema njegovim rečima, problem je i što zakon ne pravi razliku da li je reč o dilerima sa nekoliko grama droge ili o onima koji je prodaju na kilogram.
– Sud je taj koji individualizuje kaznu, odnosno izriče je u zavisnosti od okolnosti u konkretnom slučaju. Mnogo je onih koji se, kada se nađu pred sudom, brane da su narkotici namenjeni za njihovu ličnu upotrebu. S obzirom na to da se u domaćem zakonodavstvu nigde ne navodi kolika se količina droge toleriše za ličnu upotrebu, sud je taj koji u konkretnom slučaju to treba da proceni – navodi Ilić.
Advokat Goran Petronijević smatra da kazne koje su izricane za pomenuto krivično delo nisu blage. On smatra da statistika Ministarstva pravde daje iskrivljenu sliku stvarnog stanja i da se slučajevi međusobno razlikuju i da kao takvi ne mogu da budu deo statistike.
– Dileri kojima se sudi su, u stvari, četvrta ili peta ruka. Sudije koje im sude su svesne ove činjenice, pa u skladu sa tim i izriču kazne. Pravih dilera gotovo i da nema pred sudom. U najvećem broju slučajeva utvrdi se da je droga bila namenjena za ličnu upotrebu, pa se zato izriču naizgled blage kazne – navodi Petronijević.
I dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, smatra da se blage kazne izriču zato što se utvrdi da je sporna droga bila namenjena za ličnu upotrebu.
U Srbiji nema toliko zatvora u koje bi mogli da stanu svi narkomani, smatra Ćirić. To je bar svima jasno.
[objavljeno: ]
.jpg)
