Izvor: Politika, 22.Apr.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda za sudije
Sve ne(re)izabrane sudije, za koje ne može da se dokaže da su nestručne, nesposobne i nedostojne, biće vraćene na posao
Odluka Visokog saveta sudstva o broju sudija u sudovima ne može da bude ograničavajući faktor za vraćanje nereizabranih sudija na funkcije.Ovako glasi jedno od osnovnih pravila za reviziju opšteg izbora sudija, odnosno preispitivanje odluka Visokog saveta sudstva o nereizabranim sudijama.
Društvo sudija Srbije objavilo je radnu verziju nacrta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smernica za postupak revizije opšteg izbora sudija. U Visokom savetu sudstva te „smernice” zovu „uputstva”, a reč je o pravilima, na 16 kucanih stranica, koja će stalnom sastavu VSS poslužiti da preispita sve odluke o neizabranim sudijama, od kojih će jedan broj, sasvim sigurno, biti vraćen na posao.
Tekst se još usaglašava na zajedničkim sastancima VSS-a i Društva sudija sa evropskim stručnjacima, a očekuje se da VSS, posle uskršnjih i prvomajskih praznika, donese konačan tekst uputstava i u maju otpočne rad na ispravljanju grešaka.
„Visoki savet sudstva sprovodi postupak preispitivanja odluka prvog sastava VSS u odnosu na nereizabrane sudije, prvi put izabrane sudije i reizabrane sudije na osnovu odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednike sudova, radi otklanjanja nedostataka načinjenih u postupku izbora sudija 2009. godine”, navodi se u prvom članu nacrta smernica.
Ističe se da je zadatak VSS-a da reizabere sve dostojne sudije. Tako je predviđeno drugim članom nacrta smernica:
„S obzirom na to da je prekid stalnosti sudijske funkcije izuzetna mera, takva njegova priroda određuje zadatak VSS da reizabere sve dostojne sudije, osim onih čiji rezultati rada u velikoj meri odstupaju od rezultata rada reizabranih sudija, norme, proseka suda u kome je sudija obavljao funkciju, ako je on bio niži od norme ili republičkog proseka u odeljenjima suda iste vrste i stepena.”
Iz toga proizilazi da će kriterijumi stručnosti i osposobljenosti sudija biti relativizovani, jer, kako se navodi, „kada sudija radi zakonito, savesno i savladava normu, on ne treba da bude odgovoran za povećavanje broja predmeta u radu, budući da na to utiču faktori koji nemaju veze sa njegovim radom, kao što su veliki priliv predmeta, nedovoljan broj sudija i neodgovarajuća organizacija posla u sudu”.
U postupku revizije opšteg izbora sudija biće korišćeni samo zvanični sudski statistički podaci o radu sudija u 2006, 2007. i 2008. godini.
Za sve sudije važiće pretpostavka da ispunjavaju kriterijume dostojnosti, stručnosti i osposobljenosti, a VSS će biti dužan da dokaže da određeni sudija ne ispunjava neki od ovih kriterijuma, odnosno moraće da dokaže da je sumnja u dostojnost, stručnost i osposobljenost osnovana.
Smatraće se da ne postoje razlozi za sumnju u ispunjenost ova tri kriterijuma za sudije koje u periodu od 2006. do 2008. godine nisu bile na sudijskoj dužnosti najmanje godinu dana. To će se odnositi na one koji su u tom periodu obavljali funkciju predsednika suda, na sudije sa teritorije Kosova i Metohije, kao i na one koji su odsustvovali sa rada.
Osim toga, svi oni koji do sada, odnosno do osnivanja stalnog sastava VSS, nisu dobili pojedinačnu obrazloženu odluku o tome zašto nisu izabrani, a izjavili su žalbu Ustavnom sudu, biće „nesumnjivi”. Naime, smatraće se da ne postoje razlozi za sumnju u njihovu stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Kada je o dostojnosti reč, radna verzija smernica kaže da se niko ne može smatrati nedostojnim ako protiv njega nije doneta sudska odluka kojom je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje sudijske funkcije, ili protiv koga nije bio u toku takav postupak u vreme opšteg izbora sudija.
Isto važi i za one protiv kojih do decembra 2009. godine nije bio okončan postupak razrešenja.Ovo liči na pretpostavku nevinosti iz krivičnog postupka, koja kaže da se niko ne može smatrati krivim dok to ne bude utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.
U svim slučajevima ne(re)izabranih sudija, u kojima se ne može dokazati sumnja u dostojnost, stručnost i osposobljenost, Visoki savet sudstva „bez rasprave i razgovora sa sudijom, poništava odluke o prestanku sudijske funkcije i bira sudije na sudijsku funkciju u sud koji je preuzeo nadležnost ili deo nadležnosti suda u kome je obavljao sudijsku dužnost, vodeći računa o vrsti posla koji je obavljao i o dotadašnjem centru njegovih životnih aktivnosti”.
Drugim rečima, biće vraćeni na posao svi koji se nisu ogrešili o osnovna načela sudijske profesije i koji su marljivo i predano radili, i to u novu mrežu sudova, u mestu gde su radili ili najbližem većem gradu, ukoliko je njihova varoš u reformi pravosuđa izgubila sud.
Ne(re)izabrane sudije, koje već 16 meseci žive u neizvesnosti, najpre su čekale da o njihovim žalbama odluči Ustavni sud. Sada čekaju isplatu januarskih plata, za koje im je u Ministarstvu pravde rečeno da „nema para” i nadaju se da će ovakav nacrt smernica biti pretočen u konačan tekst. Mnogi od njih dočekaće tokom leta da ih Visoki savet sudstva ponovo izabere za sudije.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 23.04.2011
.jpg)
