Izvor: Blic, 08.Mar.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda spora za Miloševićeve ljude
Gromoglasno najavljene krivične prijave protiv 16 ministara iz režima Slobodana Miloševića ni sedam godina od podnošenja nisu dobile sudski epilog. Neki postupci su obustavljeni ili prekinuti, drugi su još u fazi istrage, a manji broj je stigao do optužnica i suđenja.
Kada je Ministarstvo finansija, sa Božidarom Đelićem na čelu, podnelo pomenute krivične prijave, malo ko je očekivao da će se krivično gonjenje predstavnika bivšeg režima zbog brojnih zloupotreba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pretvoriti u maratonske procese. Tada se govorilo o teškom kriminalu, proneverenim milijardama, a danas je sve spalo na nivo opštinskih pravosudnih organa koji procesuiraju lakša krivična dela.
Ministarstvo finansija je krajem 2001. godine na osnovu nalaza budžetske inspekcije podnelo krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja protiv 47 lica, među kojima je bilo i 16 bivših ministara. Prema nalazu inspekcije, iz republičkog budžeta nenamenski je potrošeno 2,673 milijarde dinara, nezakonito 1,573 milijarde. Takođe je utvrđeno da je iz sredstava solidarnosti nenamenski potrošeno 1,082 milijarde dinara.
Najpoznatiji među osumnjičenima svakako je Milovan Bojić, bivši ministar zdravlja. Protiv njega je postupak u početku vođen pred Okružnim sudom, a zatim je 2005. godine predmet prosleđen Drugom opštinskom sudu, gde je poslednje suđenje održano 3. marta ove godine.
Nekoliko dana nakon pada Miloševićevog režima, policija je otkrila da je Bojić na Institutu imao crnu deviznu blagajnu. Vlasti su tada tvrdile da imaju dokaze da je kroz nju prošlo više od pola miliona maraka, da novac iz tajnog sefa nije bio nigde evidentiran i da je po Bojićevim nalozima davan na ruke odabranima. Bojić je sumnjičen da je državnim parama plaćao i kućnu pomoćnicu, kao i 14 medicinskih sestara sa Instituta koje je angažovao za negu svojih roditelja.
Otkriven je i njegov račun u švajcarskoj banci, koji je tada navodno zamrznut, ali se danas o tome uopšte ne govori. Za neke od ovih kriminalnih radnji beogradsko tužilaštvo je tih godina pokušalo da Bojića izvede pred sud, ali je istraga stopirana jer ga je od krivičnog progona štitio poslanički imunitet.
U slučaju eksministra finansija Borislava Milačića, koji se sumnjičio da je oštetio budžet za oko 200 miliona dinara, nakon sprovedene istrage tužilac je odustao od krivičnog gonjenja. Nešto bolje je prošao bivši ministar sporta Zoran - Baki Anđelković, jer je krivična prijava protiv njega u startu odbačena zbog nedostatka dokaza.
Postupak je obustavljen i protiv Ratka Marčetića, bivšeg ministra saobraćaja i telekomunikacija, koji se teretio da je državnom budžetu naneo štetu od oko 300.000 dinara.
Istraga se još vodi protiv Jovana Babovića, bivšeg ministra poljoprivrede. Prema krivičnoj prijavi, Babović je oštetio budžet Srbije za više od 24 miliona dinara zaključujući štetne ugovore sa firmama poput „Mone", turističke agencije „Cepter pasport", kao i nezakonitim trošenjem novca Ministarstva poljoprivrede. Na istoj listi sa Babovićem nalazi se i Živanko Radovančev, takođe bivši ministar poljoprivrede.
Istraga je u toku i u slučaju Tomislava Milenkovića, bivšeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je prema krivičnoj prijavi osumnjičen da je 1999. godine nenamenski trošio sredstva namenjena zaposlenima koji su u ratom zahvaćenoj Srbiji privremeno ostali bez posla. Novac je navodno prebacivao na račun SPS-a.
Milenkovićevu sudsku „sudbinu" u ovom momentu deli i Zoran Krasić, bivši ministar trgovine i aktuelni poslanik SRS, osumnjičen da je oštetio budžet. Kako saznajemo, njegov slučaj je prekjuče dostavljen Drugom tužilaštvu.
Još se ne zna kakav će biti ishod postupka protiv bivšeg ministra turizma Slobodana Čerovića. Posle višegodišnje istrage predmet je početkom 2008. vraćen Drugom tužilaštvu na ponovno odlučivanje.
Osim Bojića, na „crnoj klupi" sedi i Branislav Ivković, eksministar građevine. On se tereti da je zajedno sa Živkom Knežević, bivšim generalnim sekretarom u vladi Mirka Marjanovića, omogućio Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Carine, da u Beogradu dobije kuću od 290 kvadrata. Ivković je tada bio predsednik stambene komisije. Nastavak glavnog pretresa protiv njega zakazan je za 11. mart.
Optužnica je podignuta i protiv bivše ministarke zdravlja Leposave Milićević kao neposrednog izvršioca „udruživanja radi štetne delatnosti protiv zdravstva u Srbiji".
Suđenje nikada nisu dočekali Vlajko Stoiljković, bivši čelni čovek MUP-a koji je izvršio samoubistvo nekoliko sati posle usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, kao ni bivši ministar pravde Aranđel Markićević koji je preminuo.
Milovan
Bojić Branislav
Ivković Zoran
Krasić Leposava
Miličević
Borislav
Milačić Jovan
Babović Slobodan
Čerović
Imena iz krivičnih prijava
Ministarstvo finansija je krivične prijave podnelo protiv Tomislava Milenkovića, Branislava Ivkovića, Aranđela Markićevića, Dragoljuba Jankovića, Zorana Anđelkovića, Vlajka Stoiljkovića, Borislava Milačića, Jovana Babovića, Živanka Radovančeva, Zorana Krasića, Slobodana Čerovića, Milovana Bojića, Leposave Milićević, Branislava Blažića, Željka Simića i Ratka Marčetića.
