Izvor: Politika, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda brža u malim mestima
Bračni par u Beogradu razvešće se sudski za godinu dana, a posvađani supružnici u Arilju za samo 15 dana. Postupak za utvrđivanje bračne tekovine i podele zajedničke imovine u Beogradu će trajati godinama, a u Arilju najviše godinu dana. U ovom malom gradu, kao i u Prokuplju, Valjevu ili Kruševcu, jedno vanbračno dete će mnogo brže naći svog tatu i dobiti od njega izdržavanje nego neki mali Beograđanin, Novosađanin ili Nišlija, čija mama nije sasvim sigurna ko je otac njenog čeda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jer, u sudovima većih gradova utvrđivanje očinstva može trajati godinama.
Više od 60 odsto svih sudskih predmeta u Srbiji nalazi se u beogradskim sudovima. Beogradske sudije su zatrpane predmetima. Nose ih kući u kesama i proučavaju, diktiraju presude u diktafon dok ukućani spavaju.
– Građane za to nije briga jer život prolazi, deca rastu, dugovi i potraživanja takođe, kao i neizvesnost. Oni koji pred sudom traže svoje roditelje i sami postaju roditelji. Imamo slučaj devojke od 23 godine kojoj sud još nije uspeo da "pronađe oca", a ona je u međuvremenu postala majka. Sudovi su dežurni krivci za nepravdu ili za sporu pravdu, a niko ne želi da shvati suštinu i uzrok neažurnosti sudova. Već godinama nije uspostavljena nova mreža sudova koja je predviđena zakonom, a doneti su novi zakoni koji menjaju nadležnost sudova kao da već postoje novi sudovi, čije je osnivanje nekoliko puta odlagano – kaže Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Ona je i pre deset meseci upozoravala da će se pravosuđe bukvalno raspasti ukoliko ubrzo ne počnu da rade apelacioni sudovi i upravni sud. Njihovo osnivanje je već pet puta, od 2001. godine, odlagano privremenom merom Ustavnog suda.
Nedovoljan rad u tri smene
– Prošlo je 11 meseci od donošenja novog Ustava a mi ne znamo kada će se birati sudije Ustavnog suda, da li će biti reizbora svih sudija u Srbiji ili neće. Okružni sudovi i Vrhovni sud su pretrpani predmetima jer nose ogroman deo nadležnosti nepostojećih apelacionih sudova. Sudije u velikim gradovima ne mogu fizički da postignu da završavaju više od 30 do 40 predmeta mesečno, a imaju mesečni priliv često i veći od 50 predmeta. Zato sudovi u nekim malim mestima primaju veoma mali broj predmeta i ažurni su, dok drugi ne mogu da se izbore sa velikim brojem predmeta – sve više rade a sve su manje ažurni. Pri tom je jedan deo sudija veoma savestan, rade u tri smene, nemaju slobodnog vremena, dok se drugi ponašaju vrlo komotno, jer im je to omogućeno neravnomernom podelom posla – kaže Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije.
Još nije osnovan ni Upravni sud, pa je Upravno odeljenje Vrhovnog suda, sa samo 17 sudija, jedini sud u ovoj materiji, i to u prvom, drugom i trećem stepenu. Tako Vrhovni sud "sam sebi sudi".
– Svaki sudija Upravnog odeljenja Vrhovnog suda mesečno dobije od 50 do 80 novih predmeta i u ovom odeljenju stalno je u radu od 15.000 do 18.000 predmeta. Sudije su u stalnoj panici zbog postizanja rokova. Zakon o državnim službenicima je sve predmete iz radnih odnosa državnih službenika u celoj Srbiji prebacio sa okružnih sudova na Upravno odeljenje Vrhovnog suda. Svi radni odnosi su tako postali upravni predmeti, a mi još nemamo Upravni sud. Taj sud bi trebalo da odlučuje i o svim odlukama novoosnovanih agencija, na primer za privatizaciju, stečaj ili RRA – objašnjava Vida Petrović-Škero.
Situacija nije ništa bolja ni u Krivičnom odeljenju, koje je poslednjih meseci ostalo bez pet sudija i sada ima 21 sudiju koji su raspoređeni u jedno veće za ratne zločine i dva petočlana veća za organizovani kriminal, kao i veće za "klasične" krivične, vojne i maloletničke predmete. Nastaje problem i kada treba formirati trećestepeno veće od sedam sudija koje odlučuje po žalbama na presude u kojima je izrečena najteža kazna od 40 godina zatvora. Svaki sudija krivičar Vrhovnog suda mesečno dobija 30 do 50 novih predmeta koji se više ne mere po broju stranica nego po broju kilograma.
– Predmeti su sve obimniji i složeniji, sa sve većim brojem optuženih, tako da se i "najobičnija" odluka o ukidanju ili produženju pritvora, koja mora biti doneta u roku od 48 sati, piše na deset stranica. Pri tom su svi pritvorski predmeti hitni. Često smo u situaciji da ne možemo da formiramo veće, pa prebacujemo sudije iz veća za ratne zločine u veće za organizovani kriminal i obrnuto, a treba formirati i veća koja odlučuju po vanrednim pravnim lekovima. Ne bi bilo dobro da sudiju parničara ubacimo u krivično veće – kaže predsednica najvišeg suda u Srbiji.
O parnicama da i ne govorimo. Srbi su parničarski narod i vole da se sude, čak i onda kad baš ne moraju. Sada prosečan srpski sudija parničar, u drugom stepenu, mesečno dobija od 40 do 50 novih predmeta. Vida Petrović-Škero kaže da je poslednjih meseci predsednici pojedinih sudova obaveštavaju o tome da je po nekoliko sudija na dugim bolovanjima zbog hroničnih bolesti.
– Sve ovo nije opravdanje nego je upravo razlog lošeg kvaliteta i sporosti sudstva. Ali, sudstvo nije jedini krivac za to, jer se problem mora rešiti sistemski. Sistem nije uspostavio novu mrežu sudova i tako je pravosuđe onemogućeno da sudi i presuđuje u razumnom roku. Da li ćemo deci uskratiti pravo na izdržavanje, koje je pravično jedino ako se o njemu hitno odlučuje, ili će sudije raditi u tri smene da bi svako dete znalo ko mu je tata? Da li jedan broj sudija mora danonoćno da radi da bi svi građani bili jednaki, odnosno da bi svaki građanin ostvario svoje pravo a da mu ne prođe ceo život – pita se predsednica Vrhovnog suda.
Ona poziva zakonodavnu i izvršnu vlast da, zajedno sa sudskom, što pre utvrde i sprovedu sistemsko rešenje za ovaj problem koji već godinama za posledicu ima diskriminaciju građana.
Da li je reizbor pravi lek
– Ako druge dve grane vlasti ne budu koordinisano radile i u najkraćem roku ne donesu sistemske i sve druge potrebne zakone, koji regulišu rad sudstva, Vrhovni sud će sve češće morati da reaguje i da preuzima njihovu nadležnost da bi sudski sistem normalno funkcionisao. Tako je Opšta sednica Vrhovnog suda, na primer, reagovala kada je usvojila pravno shvatanje o proceduri u postupcima za rehabilitaciju, koju zakon nije propisao i kada je, krajem prošle godine, usvojila zaključak da će sud nastaviti da postupa po dotadašnjoj nadležnosti, jer je pretila opasnost da od 1. januara ove godine nastane haos zbog zakona koji regulišu nadležnost sudova. Odluke Opšte sednice Vrhovnog suda obavezuju samo sudije ovog suda, ali ih prihvataju i niži sudovi, jer nemaju izbora. To nije dobro, jer na taj način Vrhovni sud nameće nižim sudovima sistem funkcionisanja, koji bi trebalo da bude regulisan zakonom – objašnjava Vida Petrović-Škero.
Ona zna da građanin ne može da ima razumevanja za probleme pravosuđa ako njegov imovinski spor traje 12 godina.
– Tom građaninu su za to krivi samo sud i sudije. Pričamo o svakodnevnom životu i o hiljadama građana koji ne mogu jednako da ostvare svoja prava. Ali, ni sudije neće moći dugo ovako da izdrže. Čak i oni najvredniji će jednog trenutka reći: "Ne mogu više da nosim predmete kući. Hoću u bioskop, hoću da se igram sa decom, da čitam knjigu" – kaže Vida Petrović-Škero.
Već godinama se u pravosudnom sistemu ništa sistemski ne menja, ali se stalno donose novi zakoni, koje sudije nemaju kad da nauče. Stalno se govori o reizboru sudija, koji postaje nuđeni lek za sve bolesti sudstva.
– Venecijanska komisija je posle izvršenog monitoringa rekla da je u Srbiji očigledna politička volja da se izvrši reizbor sudija, a naš ustavni zakon nije jasan u tome da li će biti reizbora ili neće. Od aprila prošle godine nijedan predlog Visokog saveta pravosuđa za izbor sudija i predsednika sudova nije prošao Skupštinu. Sudovima nedostaje dovoljan broj sudija, naročito onima sa najvećim zaostacima u radu. Posledica svega toga je da je pravosuđe sve gore a ne sve bolje – kaže predsednica Vrhovnog suda.
--------------------------------------------------------------------------
Ko kreira kaznenu politiku
Pravosuđe je dežurni krivac i za blagu kaznenu politiku, a zaboravlja se da raspon propisanih kazni ne određuje sud nego zakonodavac. Ako zakon propiše da se pedofilu može izreći kazna od novčane do tri godine zatvora, sud mu ne može izreći pet godina zatvora.
– Izvršna i sudska vlast propisuju raspone kazni, a sud u tom rasponu vrši individualizaciju kazne za svakog okrivljenog na osnovu svih utvrđenih okolnosti. Da bismo pooštrili kaznenu politiku, moramo najpre imati strože propisane kazne da bismo ih primenjivali. Zato apelujem na izvršnu vlast da menja zakon – kaže Vida Petrović Škero.
[objavljeno: ]
