Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Požari bez žrtava
U požarima na otvorenom prostoru u Srbiji je u toku ove godine izgorelo 17.000 hektara šuma i livada. Žrtava i poginulih, srećom, nije bilo. Poređenja radi, u Grčkoj su poginule 64 osobe, u Bugarskoj 14 i u Hrvatskoj 12, gde je izgorelo i mnogo više šuma.
Pomoćnik ministra, Predrag Marić, načelnik sektora za zaštitu i spasavanje u MUP-u Srbije, kaže za "Politiku" da su akcije gašenja šumskih požara u Srbiji bile uspešne zbog dobre organizacije i koordinacije ljudstva i sredstava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zahvaljujući postojećoj organizaciji ovog sektora, kaže Marić, požare u toku jula i avgusta na Staroj planini, Svrljiškim planinama i u Deliblatskoj peščari, gasili su vatrogasci iz cele Srbije, a u akciji je učestvovala i Žandarmerija.
Marić, međutim, naglašava da u Srbiji još ne postoji jedinstven sistem zaštite građana u vanrednim situacijama.
– Nije doneta nacionalna strategija, niti je ova oblast zakonom uređena. Zaštitom građana bave se dve službe, Sektor za zaštitu i spasavanje u MUP-u i civilna zaštita u Ministarstvu odbrane. Postoje dva koncepta buduće organizacije službe – kaže Marić.
Prvi koncept u okviru MUP-a Srbije po formi je identičan sa modelima u 22 evropske zemlje, dok se drugi predlog odnosi na formiranje agencije za vanredne situacije pri Vladi Srbije.
– U prvom slučaju, formiranjem Sektora za zaštitu i spasavanje krajem maja prošle godine započeli smo sa realizacijom ideje da se u Srbiji oformi jedna služba za zaštitu građana u vanrednim situacijama. Da je usvojen Zakon o zaštiti i spasavanju, čiji je predlog povučen iz skupštinske procedure u maju 2007. godine, u okviru Sektora bila bi i civilna zaštita. Ovako bi imali mogućnosti za korišćenje sredstava MUP-a i objedinjavanje Žandarmerije, alpinista, ronioca, helikopterske jedinice, što bi znatno smanjilo troškove službe – objašnjava Marić.
Prema drugom konceptu koji predviđa formiranje agencije za vanredne situacije pri vladi, prema rečima našeg sagovornika, vatrogasci spasioci bili bi izdvojeni iz MUP-a, a agenciju bi činila civilna zaštita.
– Po Zakonu o javnim agencijama, ova agencija ne bi mogla da ima funkciju ministarstva, što znači da ne bi mogla da raspolaže sopstvenim operativnim snagama već bi morala da se oslanja na MUP ili na Ministarstvo odbrane. Ovako bi opet postojala dva lanca i sistema organizacije i komande. Tako recimo u Hrvatskoj, u kojoj postoji usložnjen lanac komandovanja, posle pogibije vatrogasaca na ostrvu Kornati još traju žestoke polemike u vezi sa tim ko je odgovoran za razbijanje jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja koji je ranije funkcionisao u okviru MUP-a – kaže Marić.
Najbolje prelazno rešenje bilo bi, smatra Marić, da u narednih nekoliko godina Sektor za zaštitu i spasavanje ostane u okviru MUP-a Srbije i da se objedini sa civilnom zaštitom.
– Ovaj koncept je u znatnoj meri jeftiniji i operativniji od formiranja agencije. Jeftiniji, jer bi za agenciju bilo potrebno od 30 do 40 miliona evra. Operativniji u smislu objedinjavanja zaštite građana u uslovima požara, zemljotresa, poplava, hemijskih akcidenata i ostalih vanrednih situacija – zaključuje Marić.
-----------------------------------------------------------
Tri hiljade vatrogasaca
Sektor za zaštitu i spasavanje na teritoriji Srbije ima 3.088 zaposlenih vatrogasaca i inspektora za preventivu. Samo vatrogasaca na teritoriji naše zemlje ima 2.886. Građane srpske prestonice od vatre spasava 642 vatrogasca, što je u odnosu na glavne gradove država u okruženju skoro tri puta manje ako se zna da samo u Budimpešti i Sofiji, ima po 1.500 vatrogasaca.
[objavljeno: ]
