Izvor: Politika, 21.Sep.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisom do izručenja
Neophodno je da sa što više država imamo protokole o ekstradiciji begunaca kako bi pravda bila dostižnija i brža
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković potpisao je juče u Beču, na 31. Konferenciji ministara pravosuđa Saveta Evrope, četvrti, dodatni protokol na Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Pomenuti protokol, kako je „Politici“ rečeno u Ministarstvu pravde, doprineće povećanju ažurnosti u radu po zahtevima za ekstradiciju između Srbije i Austrije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Evropska konvencija o ekstradiciji potpisana je 1957. godine i, uslovno rečeno, stara je. Da bi se saradnja u oblasti ekstradicije između naše zemlje i Austrije intenzivirala i podigla na viši nivo, predstavnici ove dve zemlje su, pored do sada potpisana tri dodatna protokola, juče parafirali i četvrti – kažu u Ministarstvu pravde.
Osim sa Austrijom, Republika Srbija je ugovore koji regulišu pitanje ekstradicije potpisala sa još 27 zemlje. Osim ovih ugovora, naša zemlja pristupila je i većem broju međunarodnih multilateralnih konvencija, kako Saveta Evrope, tako i Ujedinjenih nacija i njenih organizacija koje regulišu pitanje ekstradicije uopšte – ili njeno pitanje povodom određenih krivičnih dela.
– Ekstradicioni postupak regulisan je zakonodavstvom svake zemlje i od njega zavisi kojom brzinom će se on odvijati – objašnjeno nam je u Ministarstvu pravde.
Na pitanje sa kojim se problemima predstavnici srpskih pravosudnih organa suočavaju kada je ekstradicija u pitanju, u resornom ministarstvu navode da se oni razlikuju od zemlje do zemlje, ali da se, ipak, najčešće javljaju kada su u pitanju krivična dela ratnih zločina.
– Određenih problema ima u vezi sa ratnim događajima na području bivše Jugoslavije, odnosno izručenjem okrivljenih za zločine koji su se dogodili na to j teritoriji. Neretko se dešava da ovakvi slučajevi dobijaju političku konotaciju, što predstavlja dodatni problem. Ipak, treba reći da od bivših jugoslovenskih republika najintenzivniju saradnju, ne samo o pitanju ekstradicije, imamo sa Bosnom i Hercegovinom, a potom i Hrvatskom. Kada su u pitanju zemlje Evrope, tu bismo mogli da izdvojimo saradnju sa SR Nemačkom i Austrijom. Izvesnih poteškoća imamo i kada su u pitanju zahtevi za izručenje Roma i albanskih državljana. Nikako to ne treba shvatiti da se u ovim slučajevima ne udovoljava našim zahtevima, ali je činjenica da se postavljaju neki specifični uslovi. Od naše zemlje se, na primer, traži da se obaveže da će poštovati ljudska prava, da će okrivljene njihovi predstavnici moći da posećuju kada to budu želeli... U ovakvim slučajevima, u obaveštenju zemlji od koje zahtevamo ekstradiciju, taksativno navodima sve konvencija koje je naša zemlja potpisala, a samim tim se i obavezala na poštovanje ljudskih i drugih prava.
– Kada lice, na osnovu međunarodne poternice, bude uhapšeno u inostranstvu, Ministarstvo pravde i državne upraveRepublike Srbije nadležnom organu te zemlje podnosi molbu za izručenje uz koju prilaže, zavisno od toga da li se radi o okrivljenom ili osuđenom licu, rešenje o sprovođenju istrage, optužnicu, pravnosnažnu presudu, rešenje o određivanju pritvora, naredbu za izdavanje poternice, dokumente na osnovu kojih utvrđuje državljanstvo lica i njegovu istovetnost, kao i eventualno druge dokumente koje zatraži država u kojoj je lice lišeno slobode. Molba za izručenje, po pravilu, mora da se podnese u roku od 18 dana od dana hapšenja, s tim da ovaj rok može da bude produžen do 40 dana. Ekstradicioni postupak sprovodi se prema propisima zemlje kojoj je dostavljena molba za izručenje. Ako lice bude izručeno, protiv njega može da se vodi krivični postupak, odnosno izvrši krivična sankcija samo za krivično delo za koje je izručenje odobreno, osim u slučaju da se lice tog prava odreklo ili ako strana država da saglasnost – objašnjeno je „Politici“ u Ministarstvu pravde.
-----------------------------------------------------------------
Najtraženiji begunci
Među „medijski atraktivnim“ beguncima za koje su naši pravosudni organi podneli molbu za izručenje nalaze se članovi „zemunskog klana“ Luka Bojović, Vladimir Milisavljević i Siniša Petrić. Čeka se i izručenje Dobrosava Gavrića, pravosnažno osuđenog na 35 godina zbog ubistva Željka Ražnatovića, i Gorana Nešića i Nebojše Krstajića.
Za Bojovića, Milisavljevića i Petrića – molba za izručenje podneta nadležnim organima Kraljevine Španije u februaru ove godine. O molbi još nije odlučeno.
Za Gavrića – molba za izručenje Južnoafričkoj Republici podneta je u novembru 2011. godine. Organi Južnoafričke Republike još nisu doneli odluku o ekstradiciji.
Za Nešića – molba za izručenja nadležnim organima u Brazilu podneta je u novembru 2009. godine. Još nije odlučeno o molbi.
Za Krstajića– molba za izručenje podneta je Crnoj Gori u julu ove godine. Ekstradicioni postupak je u toku, čeka se odluka o našem zahtevu.
-------------------------------------------------------------------
Srbija bez izručenja svojih državljana
Republika Srbija ne izručuje svoje državljane, osim kada je to sa određenom državom regulisano međunarodnim ugovorom. Ugovori koje sadrže odredbe o izručenju sopstvenih državljana do sada su zaključeni sa Republikom Hrvatskom, i to samo u pogledu krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca predviđenih odgovarajućim međunarodnim konvencijama, kao i sa Crnom Gorom, i to samo u pogledu krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije, dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, pranja novca.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 21.09.2012.
