Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potonuli splav radio bez dozvole
BEOGRAD - Zemunski restoran – splav " Euro Metro Luks”, koji je u nedelju poslepodne završio metar ispod vode, nije imao nijednu dozvolu da bi radio na reci. Pošto se po tome ne razlikuje od ostalih, po svemu sudeći, treba mnogo sreće da se na reci na bezbednom mestu popije kafa, ruča ili proslavi svadba. Samo u Beogradu, od oko 140 plovećih restorana 16 ima upotrebnu dozvolu specijalne komisije Ministarstva za infrastrukturu, a pravo na korišćenje mesta ni jedan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Drama na " Euro Metro Luksu”, ukotvljenom na početku Keja oslobođenja počela je u nedelju poslepodne, kad je splav, usred svadbenog veselja, počeo da tone. Svatove su vatrogasci evakuisali na susedni splav, dok je osoblje pokušavalo da spasi fotelje i stolove. Stevan Mitić, vlasnik restorana, kaže za „ Blic” da pontoni koji nose splav nisu bili preoprterećeni brojem gostiju nego je, kako tvrdi, „ krivac” za nesreću vodovodna cev koja je pukla.
- U trenutku kad je splav počeo da tone na svadbi je bilo oko 70 gostiju i još 20 članova osoblja. Voda je u donje prostorije splava ušla jer je pukla vodovodna cev koja se nalazila između dve komore pontona na kojima je splav postavljen- priča Mitić dok iza njegovih leđa dizalice izvlače splav iz vode.
Kako nezvanično saznajemo, neposredno pred početak svadbe " Euro Metro Luks” je bio spreman da primi oko 250 zvanica, a u trenutku kad je počeo da tone na njemu je bilo oko 150 ljudi.
Iz istog razloga je prekinuta i proslava prošlogodišnjeg dočeka 2008. na „ Hevenu” kod Starog železničkog mosta, kao i godišnjica mature na pančevačkom splav-restoran „ S” u tamiškom amfiteatru. Dok su pontoni prvog popustili pod teretom oko 1.300 ljudi, za drugi je bilo dovoljno i stotinak gostiju. Vlasnici ovih restorana su za nesreću okrivili majstore, loše dihtung gume... a ne činjenice da je splav bio preopterećen i da je postavljen bez upotrebne dozvole koju izdaje Komisija za tehnički pregled splavova u čijem se sastavu nalaze dva eksperta iz „ Jugoregistra” i tri iz Lučke kapetanije, po jedan iz Smedereva, Mitrovice i Beograda.
- Da bi komisija uopšte uzela u razmatranje dozvolu za postvljanje splava, mora da postoji ozbiljna projektna dokumentacija koju prave ovlašćeni inžinjeri brodogradnje. Nju pregledaju eksperti iz „ Jugoregistra”, a broj ljudi se određuje prema nosivosti konstrukcije. Akcenat se stavlja na sigurnost, a dozvola izdaje na godinu dana - objašnjava Jovica Golubović, inspektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe i član Komisije.
Kako kaže, uslovi su definisani Zakonom o unutrašnjoj plovidbi, a za beogradske splavove i gradskom uredbom iz 2007. godine. Za urednu registraciju je potreban valjan projekat, protivpožarni elaborat, atestirani vatrogasni aparati i ljudstvo obučeno da pravilno reaguje. Zbog svega toga, vlasnici obično započnu postupak registracije, ali kad se napravi specifikacija šta sve moraju da ispune, najčešće odustanu.
- Svaki splav mora da ima i dva člana posade, mornare obučene da održavaju aparate, ali i da kontrolišu broj posetilaca. Za beogradske splavove je definisan i izgled. Propisana je maksimalna visina do šest metara, kao i rastojanje između dva objekta. I pored toga, ima malo plovila koji su u skladu sa standardima – kaže Golubović i dodaje da Komisija može da izda uslove, ali ne i da kontoliše šta se na splavovima dešava.
Prema njegovim rečima, kontrolom bi trebalo da se bavi ceo niz inspektora, komunalnih, turističkih, ugostiteljskih...
- To nije problem od juče. Skoro svi splavovi su bespravno postavljeni, a neki postoje već 20 godina. Ne možemo da ih uklanjamo jer nemamo prostor na koji bismo ih stavljali. Mora da se napravi i novi Pravilnik o postavljanju splavova, jer onaj koji postoji nikad nije ni zaživeo – kaže Gorjana Obrenović, gradski Sekretar za komunalno inspekcijekse poslove.
Tako na zemunskom keju upotrebnu dozvolu ima šest splavova, a u novobeogradskim blokovima najviše dva. Zato nimalo ne čudi podatak da ne prođeni godina a da pontoni nekog splava ne pospuste. Pre malo više od godinu dana, sneg je potopio "Royal sport club”, usidren uz obalu Bloka 45, splav na kojem je mogao da se igra mali fudbal. Pre četiri godine,” zbog visokog vodostaja”, pod vodu je otišao i čuveni "Žabar”. Istu sudbinu je samo nedelju dana ranije doživeo i njegov savski komšija, splav " Poko loko”, a mnogi su izgoreli.
S obzirom na sve što može da pođe naopako, nije čudno što osiguravajuća društva oklevaju da izdaju polise klubovima na vodi. Toma Jovanović iz "Crnih pantera” je svojevremeno rekao da njihov splav, star 30 godina, nijedna osiguravajuća kompanija nije htela da uzme pod okrilje tako da su na kraju i odustali.
Za 16 meseci nije izdata nijedna dozvola
- Nisam potpisao nijednu dozvolu za korišćenje mesta na vodi proteklih 16 meseci, ali osim u Beogradu, splavova ima još nešto malo u Novom Sadu. Od Nove godine bi u Beogradu za to trebale da budu nadležne " Beogradvode”, ali se ni oni time ne bave – kaže Nikola Marjanović, direktor " Srbijavoda”. Preduzeće "Beogradvode” je oformljeno u martu prošle godine, ima 140 zaposlenih, ali zvanično još nije dobilo nadležnosti.
U toku je pravno razgraničenje sa " Srbijavodama” tako da bi u narednih mesec dana situacija mogla da se promeni. U međuvremenu, nijedan splav u Beogradu ne može da dobije dozvolu da koristi mesto na vodi.
