Izvor: Blic, 22.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postupak protiv samozvanih islednika?
Postupak protiv samozvanih islednika?
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu danas odlučuje da li će pokrenuti krivični postupak protiv osoba koje su, prema izveštaju generalnog inspektora MUP-a Srbije, u vreme istrage nezakonito postupale prema osumnjičenima za ubistvo generala Boška Buhe, saznaje 'Blic” u beogradskoj Palati pravde.
U izveštaju koji je nedavno dostavljen tužilaštvu navode se brojna prekoračenja policijskih ovlašćenja, zloupotrebe u službi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i protivzakonito postupanje prema osumnjičenima: Nikoli Maljkoviću, Draganu Iliću Limaru i Draganu Maleševiću Tapiju, koji je umro za vreme saslušanja u beogradskom SUP-u. Od tada aktivnih policajaca pominju se skoro svi funkcioneri SUP-a Beograd, na čelu s Milanom Obradovićem, a posebno ljudi koji su bili zaduženi za rad kriminalističke policije. U istom izveštaju takođe stoji da su istragu neovlašćeno vodili Milorad Ulemek Legija, Milorad Bracanović, tadašnji zamenik načelnika DB, Čedomir Jovanović, tada šef poslaničke grupe DOS, Nenad Milić, u to vreme zamenik ministra policije, kao i da je u tome sa svojim ljudima učestvovao Dušan Spasojević Šiptar, vođa zemunskog klana.
U izveštaju na 24 strane navodi se kompletna hronologija događaja od 10. juna 2002. godine, kada je na parkingu hotela 'Jugoslavija” ubijen general Boško Buha.
Po izveštaju Generalnog inspektorata, Dušan Mihajlović, tadašnji ministar policije, doneo je naredbu da se preduzmu sve potrebne mere ne bi li se otkrili počinioci ovog zločina. Obradović je napravio plan akcije 'Splav” i rukovodio timom koji je radio na rasvetljavanju ubistva generala Buhe. Milorad Bracanović je, takođe po Mihajlovićevoj naredbi, formirao tim koji je tajno kontrolisao telefonske razgovore osumnjičenih.
Tadašnji radnici Centra bezbednosti Beograd došli su do određenih informacija, dostavili ih Bracanoviću, koji ih je, lično, prosledio Obradoviću. Beogradski SUP je tada formirao posebne timove od tri do pet operativaca, koji su radili na slučaju. Na čelu jedne od grupa, koju su činili operativci Odeljenja za krvne i seksualne delikte, nalazio se Slobodan Pažin, koji je, kako je navedeno u izveštaju SGI, primao naređenja direktno od Obradovića. Pažin je kasnije uhapšen u akciji 'Sablja” i optužen za umešanost u ubistvu premijera Đinđića i veliki broj ubistava zemunskog klana.
U početku nije bilo tragova koji bi ukazivali na ubice generala Buhe. Pažinova grupa se bavila analizom 'baznih stanica” do jula 2002. godine, kako se tvrdi u izveštaju, kada je, bez ikakvog objašnjenja, taj posao preuzeo Obradović. U oktobru iste godine Pažinovoj ekipi vraćeni su transkripti i analize, uz obimnu dokumentaciju i obrazloženje da je 'predmet ušao u kritičnu fazu”. Tada je odlučeno da 27. oktobar 2002. bude dan za hapšenje Nikole Maljkovića, Vladimira Jakšića Karlosa, Dragana Ilića Limara i Dragana Maleševića Tapija.
U izveštaju se navodi da je dan kasnije, u večernjim satima, u kancelariji tadašnjeg pomoćnika načelnika SUP-a Beograd Milutina Mitrovića održan sastanak kome su prisustvovali Branko Možgon, drugi pomoćnik šefa beogradske policije, Jadranko Petković, načelnik UKP SUP-a, njegov zamenik Vladan Andrić, i Mirko Lakićević, načelnik Odeljenja za krvne i seksualne delikte.
Prema izveštaju, Mitrović je Lakićeviću predao 17 koverata sa službenim spisima za 17 osoba koje je trebalo privesti, jer su postojale informacije da mogu imati veze s ubistvom generala Buhe. U jednoj se nalazilo ime Dragana Maleševića Tapija. Dan ranije su uhapšeni Ilić, Maljković i Jakšić.
U izveštaju se tvrdi da je onda i nastala zbrka. Prilikom privođenja Dragana Ilića Limara, 27. oktobra 2002. godine, u njegovoj kući u Belom Potoku nađena je velika količina oružja. Nakon pritvora od 48 sati, Ilić je pušten na slobodu. Ali isto veče, navodi se u izveštaju, u njegovu kuću su upale nepoznate osobe maskirane fantomkama i, 'bez vidljivih obeležja policije”, odvode ga sa sobom. Ilićeva žena je preko devera o tome obavestila policiju, ali još nije razjašnjeno ko je to učinio.
Ni u razgovoru sa saradnicima generalnog inspektora koji su ga posetili u CZ, dok je još trajalo suđenje 'Makinoj grupi”, Ilić nije znao ko ga je 'hapsio”, uveo ga u crni 'audi” i stavio mu kesu na glavu. Prema Ilićevom svedočenju, posle kraće vožnje otmičari su počeli da ga maltretiraju, a zatim je iz jednog automobila izašao muškarac za koga je Ilić pretpostavio da je 'glavni”. Taj čovek mu je rekao da 'oni nisu policija, ali da imaju sva ovlašćenja ministra Mihajlovića” i naglasio da mora da sarađuje ukoliko želi da on i porodica ostanu živi. U izveštaju se navodi da su osobe koje su uhapsile Ilića zahtevale od njega da na sudu izjavi da je 'Željko Maksimović Maka ubio više od sto ljudi i da je čovek Vojislava Koštunice, kao i da uz pomoć generala Ace Tomića i Radeta Bulatovića planira da ubije snajperskom puškom premijera Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića”. Zahtevali su takođe i da Maksimovića optuži za ubistva generala Radovana Stojičića Badže i Boška Buhe, Dragomira Stojanovića Gidre i Milana Rajkovića Milančeta.
Pošto je Ilić odbio da ih posluša, počeli su da mu lome prste. Ilić je pristao da izjavi sve što su od njega zahtevali nakon pretnji da će njegovoj ćerki slomiti prst, 'onaj što sisa dok spava ukoliko ne bude sarađivao”. E. B.
