Izvor: Politika, 11.Apr.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji let za Mrčajevce
Komisija za udese Inspektorata za civilno vazduhoplovstvo utvrdiće kako je letelica sa propisanih 400 dospela na samo sedam metara od tla i zakačili električni kabl
Mrčajevci – „Cesna 172” uzletela je prekjuče sa aerodroma u Preljini u 13.35 sati i svoj poslednji let završila deset minuta kasnije na seoskom drumu u Mrčajevcima, kao buktinja. U njoj su svoj životni put završili pilot i vlasnik aviona, Milun Vukolić (59) iz Arilja, i sva trojica putnika, Borislav Ilić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (49) i Dragutin Đorem (37) iz Mrčajevaca i Goran Ivanković (34) iz Čačka.
Najčuvenije selo Šumadije juče je bilo u tišini i žalosti, a meštani su razmenjivali pretpostavke oko toga šta je oborilo avion, da li je otkazao čovek ili mašina? I kako se dogodilo da letelica, sa propisanih 400 metara od tla padne na visinu od svega sedam, zakači električni kabl, strmoglavi se na put i zapali?
Odgovor na to pitanje očekuje se od Komisije za udese Inspektorata za civilno vazduhoplovstvo.
– Tela su iz olupine izvađena tek oko 18.30 sati jer smo imali nalog inspektorata da kriminalistički tehničari ne diraju mesto nesreće dok članovi te komisije ne doputuju u Mrčajevce. Oni su preuzeli sve ostatke srušenog aviona i izjasniće se o uzroku pada ukoliko je došlo do kvara na letelici – kaže Svetlana Zelenika, istražni sudija Višeg suda u Čačku, koja je obavila uviđaj.
„Cesna” koja se srušila bila je, pored tri zmaja i jednog paraglajdera, jedini avion u hangaru aerodroma Ravan u Preljini, na pola puta između Čačka i Mrčajevaca. Letelica je pripadala pokojnom Vukoliću a zajedno sa njim, poslednjih meseci, često je leteo i sportski pilot iz Čačka, Petar Marić (59), veliki zaljubljenik u vazduhoplove.
Marić tvrdi da su on i Vukolić imali dozvolu kontrole leta u Lađevcima kod Kraljeva da u 13.45 sa piste Ravan krenu u panoramski let iznad Gornjeg Milanovca, sa još dvojicom prijatelja iz tog grada.
– Kad je Vukolić u 13.35 izašao avionom iz hangara na pistu, u kabini su već bila dvojica meni nepoznatih ljudi i pilot je, na njihov zahtev, odlučio da avionom napravi krug iznad Čačka, pa da se vrati na aerodrom. Međutim, pred samo uzletanje do piste je kolima došao Ivanković i ušao u kabinu kao četvrti u letelici – priča Marić.
On objašnjava da se kod ovakvih letova poštuju uputstva o obaveznoj visini – 400 metara iznad naseljenih mesta u ravnici, 1.200 metara na planinskom području – koja se ne može menjati bez dozvole kontrolnog tornja.
– Ukoliko se tokom leta približava nevreme kontrolor može da naredi pilotu prevremeni povratak na zemlju. Mene je nevreme nekoliko puta uhvatilo, jednom kod Trstenika jak vetar skoro da je zaustavio letelicu.
Prilikom uzletanja „cesne” u Preljini, navodi Marić, jačina vetra na tlu bila je „sedam-osam metara u sekundi”, ali misli da su „udari dostizali 10 do 12 metara”.
On poriče mogućnost da je jak vetar jednostavno ugasio motor u letu. Kako, onda, objasniti činjenicu da je letelica naglo izgubila visinu?
– Koliko sam saznao iz priče meštana u Mrčajevcima, avion je leteo nisko kako bi se Đorem iz letelice javio supruzi, da bi mahnuo. Moja pretpostavka je da je u tom trenutku, možda, pilotu pozlilo zbog velikih promena u sistemu krvotoka u organizmu, da je naglo ručicu aviona gurnuo od sebe i tako letelicu vertikalno strmoglavio na put.
Jedan meštanin tvrdi da se motor aviona ugasio iznad Doma mesne zajednice u središtu sela, a jedna Mrčajevčanka da nije ni čula rad motora na avionu koji se srušio pet metara od nje.
– Prilikom poniranja oduzima se gas i tačno je da rad motora postaje nečujan – priča Marić koji je letačku dozvolu dobio pre godinu i po, kao najstariji kandidat koji je ikad u Srbiji položio ovaj ispit.
Marić ne zna da li je pilot Vukolić od kontrole u Lađevcima tražio i dobio dozvolu za let iznad Čačka i Mrčajevaca, ali siguran je da su imali dozvolu za poletanje ka Milanovcu u 13.45. Upravo je on, Marić, trebalo da pilotira.
G. Otašević
objavljeno: 12.04.2011.
.jpg)
