Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja krađa pre 11 godina
Poslednja krađa pre 11 godina
Statistika je pokazala da je selo Ljubiš na obroncima Zlatibora jedno od najbezbednijih, ako ne i najbezbednije mesto u Srbiji. U ovom selu u poslednjih desetak godina nije zabeležen nijedan ozbiljniji incident, a teže krivično delo, ne daj Bože ubistvo, ne pamte ni stariji seljani.
Krećući iz Čajetine, kada se pređe Zlatibor, kod mesta Vodice skrene se sa magistralnog puta Užice - Nova Varoš. Posle dvadesetak kilometara vožnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stiže se u centar sela. Tu se nalazi prodavnica Manojle Smiljanića.
- Nema ni kupaca, a ni lopova - kaže Manojle pozdravljajući nas. On i penzioner Radiša rado prihvataju razgovor. Pominjemo im da je njihovo selo najbezbednije u Srbiji, da nema lopova i kriminalaca. Radiša klima glavom, a onda pola u šali a pola u zbilji, kaže:
- Nije ni čudo što je Ljubiš najbezbedniji, kad je sve mlado odavno otišlo u grad. Ostadosmo samo mi starci, a nama nije do krađe.
- Od 235 seoskih domaćinstava, 45 kuća je sa dvoje čeljadi, 45 kuća sa jednim, mnogo je pragova zaraslo u korov... Zbog toga je selo i mirno. Nema narod oko čega da se zavađa. Ne pamtim da se u skorije vreme desio neki lopovluk. Poslednji put, valjda negde 1992. godine, neko je sa jednog kamiona skinuo šoferšajbnu i akumulator. Malo je i tuča jer nema devojaka pa momci nemaju oko čega da se svađaju - nadovezuje se Manojle na priču svog prijatelja.
U Ljubišu, kažu naši sagovornici, nema devojaka, a momaka više od 40. Jedan od njih, Momčilo Minić, napunio 33 godine i jedina mu je zabava čašica.
- A šta ću drugo da radim. Nema vašara, nema igranki, nema bioskopa, nema mesta za druženja i izlaske. Imam kuću, posao, dobra sam prilika, ali nikako da nađem neku koja hoće da živi na selu - jada se Momčilo.
Radiša mu savetuje da ide u Užice i tamo potraži devojku za sebe, jer kako kaže, mnogo ih je ostalo bez posla pa sad jedva čekaju nekog da ih oženi.
Selo Ljubiš bilo je svojevremeno najbogatije u Srbiji, a danas je jedno od najsiromašnijih. U lokalnu osnovnu školu išlo je nekad 300 đaka, a danas jedva 50. I motel 'Ljubiš' je, kažu, nekad bio najbolje švalersko gnezdo u Srbiji, a danas u Ljubišu nema ni švaleracija ni mahinacija.
- Sigurno je tačno da smo jedno od najbezbednijih mesta u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, koliko se ja sećam, nije se u Ljubišu dogodio neki ozbiljniji incident - kaže za 'Blic' Radomir Raković, načelnik OUP Čajetina.
- Jedino se, ponekad, ljudi zapiju u kafani i razbiju čašu ili flašu, ali plate i odu i sve se završi mirno. Dešava se, doduše, da se ponekad malo zakače i oko međa i šume, kao i svuda - dodaje Jevrem Jeremić, komandir policijske stanice.
I policajac sa službom u čajetinskom selu Ljubiš Ivan Novajković potvrđuje da za njega nema puno posla.
- Vala, u poslednjih deset godina nismo imali nikakvu ozbiljniju intervenciju u Ljubišu, a nadam se da će tako i ostati. Z. Tmušić Dečja želja je bolji TV program
Anica Pećinar, odlična učenica četvrtog razreda osnovne škole, kaže da bi volela da u njenom selu ima bioskop, videoteka ili bilo kakvo lepo mesto za druženje dece.
- Igram se sa bratom, pa gledam televiziju. Hvatamo tri televizijska programa, ali sve je to malo. Svi u školi bi voleli kad bi dobili bar još nekoliko kanala - poželela je devojčica.
