Izvor: Politika, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle bombardovanja ostao strah
U selu Pričeviću kod Valjeva deset porodica živi pored vojnog skladišta
VALJEVO – Među prvim objektima u Kolubarskom okrugu na koje su se okomili avioni NATO-a 1999. godine, bilo je vojno skladište u selu Pričeviću kod Valjeva. Moćne letelice sa preciznim navigacionim instrumentima tada su, iz samo njima znanih razloga, razorne tovare bacili po obližnjim kućama i okućnicama. U dvorištu Slobodana i Radovana Živkovića jedan od projektila napravio je krater >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dubok 16 metara. Odvaljeni busenovi zemlje bili su veličine "fiće". Srećom, uz veliku materijalnu štetu i stradanje brojnih domaćih životinja sva čeljad su preživela.
Posle svega ostale su priče i mučna sećanja na vreme koje ne žele nikada više da se ponovi. Međutim, kod ukućana domaćinstava Živković, Mirković, Janković i Ječmenica strah je i dalje prisutan. U stalnom su iščekivanju da nešto ponovo ne pukne. To i ne čudi jer kada god otvore vrata ili pogledaju kroz prozor, na svega 300 metara vazdušne linije, sudaraju se sa hladno-pretećim prizorom vojnog skladišta. Jeza ih hvata od prvog "komšije" zbog koga su svojevremeno bombardovani i koji duže vreme preteći izgleda.
– Šta da vam govorim kako se osećamo, najbolje je da sami pogledate i sve će vam biti jasno. Ono što vidimo ne liči na mašine za pranje rublja, već opasnu vojnu municiju koja u ogromnim gomilama stoji pod vedrim nebom. Mi ne znamo kakva je to vrsta oružja ili municije kao ni da li je opasna, ali slika je vrlo neprijatna. Vidimo da ima tu i nekih buradi iz kojih se izliva nešto – šta takođe ne znamo. Jedino što retko viđamo, iako je skladište ograđeno, jesu ljudi koji ga obezbeđuju. Da nije bilo nesreće kod Paraćina mi bismo i dalje ćutali i sa strahom živeli, ali posle tog slučaja smo rešili da dignemo glas i upozorimo nadležne u državi da nas na vreme zaštite, jer ako se nešto desi onda će biti kasno – kaže Milosav Mirković, koji sa suprugom, sinom, snahom i dva unuka živi u kući pored vojnog skladišta u Pričeviću.
Kada smo se uputili prema kućama Živkovića, koje su stotinak metara dalje, rečeno nam je da tamo nećemo naći nikoga jer beru kukuruz i ako bismo im kazali zbog čega smo došli ostavili bi posao, a to bi bila šteta zbog snega koji samo što nije pao.
O životu civila pored vojnih skladišta na prostoru Srbije nedavno se govorilo u Ministarstvu za odbranu. Čulo se tom prilikom da će biti pojačana kontrola i nadzor nad svim kao i da će se pristupiti njihovim izmeštanjima iz blizine naseljenih mesta, ali za takav posao trebaće dosta sredstava i on se, što nije za utehu, ne može obaviti u kratkom roku. A do tada žiteljima pitomog sela Pričevića ostalo je samo da pričaju.
Budo Novović
[objavljeno: 06.11.2006.]
