Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2021, 05:14
Poslanici o setu zakona iz oblasti rudarstva i energetike; Mihajlović: Ne postoji nijedan razlog da se privatizuje EPS
Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na čijem dnevnom redu su predlozi četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike.
Novi zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji se prvi put donosi, trebalo bi da omogući nove investicije u obnovljive izvore energije i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije.
Kao važna novina zakona je veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvođenjem instituta kupca-proizvođača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tako da će građani moći da postavljanjem solarnih panela na krovovima proizvode električnu energiju za svoje potrebe, time umanje račun za utrošenu električnu energiju, a viškove da plasiraju u mrežu.
Primena tog zakona obezbediće zaštitu životne sredine, smanjenje troškova za građane, energetsku tranziciju, kao i pojednostavljenje i ubrzanje procedura.
Novim rešenjima, između ostalog, uvode se tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU.
Novi sistem podsticaja će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu.
Istovremeno, obezbeđuje se stabilan i predvidljiv zakonski okvir za investitore, koji podrazumeva i jednostavnije i brže administrativne procedure uvođenjem e-energetike.
Zakonom se uvodi zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u zaštićenim područjima.
Mihajlović: Zakoni idu u korak klimatski održivom privredom razvoju
Ministarka rudarstva i energetika Zorana Mihajlović danas u Narodnoj skupštini brani četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike i ističe da bi oni trebalo da doprinesu klimatski održivom privrednom razvoju Srbije.
"Vlada Srbije je opredeljena da mnogo aktivnije bude deo svih procesa energetske tranzicije i velikih promena koje se dešavaju u svetu kada govorimo o oblasti energetike, energetske tranzicije i novom vidu privrednog razvoja, a to je klimatski održiv privredni razvoj i klimatski neutralna ekonomija", rekla je Mihajlović uoči početka rasprave o zakonima.
Istakla je da se do klimatski neutralne ekonomije dolazi upravo tako što će država voditi računa o tome kako vodi energetsku politiku i da ona bude zdrava, održiva i ekološka.
To su, dodaje, i osnove ovih zakona, koji, kako kaže, između ostalog, uvode e-energetiku i e-rudarstvo.
"Želimo na taj način da budemo efikasni i da sve probleme koji se mogu javiti u oblasti rudarstva i energetike sprečimo. S druge strane, stvara uslove da se bavimo važnim pitanjima podizanja energetske efikasnosti i većeg udela obnovljivih izvora energije", rekla je Mihajlović.
Izrazila je nadu da će poslanici danas imati dobru raspravu, da će ti zakoni uskoro biti usvojeni i da će se odmah po usvajanju krenuti u njihovu realizaciju.
Predloženi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije trebalo bi da omogući ostvarivanje ušteda energije, sigurnost snabdevanja, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene i da doprinese održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.
Tim zakonom Srbija se usklađuje sa novim direktivama EU u ovoj oblasti.
Novim rešenjima predviđeno je osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u sastavu Ministarstvu rudarstva i energetike, koja će građanima olakšati dobijanje subvencija za zamenu prozora, vrata, izolacije fasada i grejnih sistema.
Subvencije Uprave će iznositi 25 odsto, koliko će finansirati i jedinice lokalne samouprave, a predviđeno je učešće građana u iznosu od 50 odsto.
Sredstva podsticaja biće opredeljivana kroz javne pozive gradanima, a biće finansirane, između ostalog, i mere ugradnje efikasnih kotlova na biomasu i kotlova na gas.
Predložene izmene Zakona o energetici omogućiće usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, obezbediti sigurnost isporuke i snabdevanja energijom i energentima i uvođenje novih učesnika na tržištu energije.
Izmenama zakona stvara se pravni osnov za donošenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i dodatno uređuju i proširuju ovlašćenja Agencije za energetiku Srbije. Takođe, unapređuje se transparentnost i zaštita konkurencije i potrošača i nediskriminatorno ponašanje na tržištu. Usvajanjem ovog zakona, i kupci toplotne energije imaće pravo na status energetski ugroženog kupca i umanjenje računa ukoliko ispune propisane kriterijume, kao što već imaju kupci električne energije i gasa iz te kategorije.
U postupanju Ministarstva uvodi se elektronsko poslovanje (e-energetika), što će omogućiti jednostavnije procedure i brže izdavanje dozvola i saglasnosti.
Predložene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima trebalo bi da stvore uslove za efikasnije i održivo upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije i povećanje investicija u geološka istraživanja i rudarstvo.
Vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara i jedan od ciljeva je da se efikasnijim korišćenjem rudnog bogatstva poveća učešće rudarskog sektora u BDP-u sa sadašnjih 1,9 odsto na 4-5 odsto u narednih pet godina.
Izmenama zakona proširuju se nadležnosti Geološkog zavoda Srbije i prvi put omogućava osnivanje Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije koja bi okupila stručnjake različitih profila koji se bave različitim poslovima u oblasti geoloških istraživanja.
Novi propis stvara i zakonsku osnovu za uvođenje elektronskog poslovanja u oblasti rudarstva i geologije (e-rudarstvo), što će doprineti transparentnijem i efikasnijem postupanju, a procedura izdavanja odobrenja pojednostavljuje se i skraćuje sa sadašnjih 150 dana na u proseku 15 do 20 dana.
Mihajlović je izjavila da ne postoji nijedan razlog da se danas, a kako je istakla ni za 10 godina, ide u bilo kakvu privatizaciju Elektroprivrede Srbije.
Ona je u Skupštini Srbije, gde se raspravljalo o setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva, istakla da isto tako nema nijednog razloga da Srbija ne proizvodi dovoljne količine električne energije ali da EPS mora da se osposobi da bude mnogo efikasniji.
Naglasila je da ovo preduzeće dugo nije gradilo nove kapacitete i da zato mora da se sada ulaže u njih.
Ukazala je međutim i na ekonomski deo izgradnje kapaciteta za proizvodnju električne energije i navela da recimo izgradnja najmodernije termoelektrane od 600 MW košta oko 4,5 milijardi evra, a reverzibilne hidroelektrane od 600 plus 600 MW do milijardu evra.
Osvrćući se na opaske poslanika vezane za zamenu stolarije u cilju podizanja energetske efikasnosti, Mihajlović je pojasnila da je zakonom predviđeno da građani neće ići po firmama i tamo nabavljati vrata i prozore za zamenu.
"Prvo ćemo imati javni poziv odnosno tender za kompanije i na osnovu njega spisak kompanija koje će raditi i obezbeđivati tu stolariju", objasnila je ona i dodala da firme mogu povećati cenu koliko god hoće ali se onda stolarija neće nabavljati od njih.
Novi investicioni plan vredan 16 milijardi evra
Mihajlović je rekla da novi investicioni plan u rudarstva i energetici predstavlja svojevrsni "nju dil", sa projektima vrednim blizu 16 milijardi evra, saopšteno je iz resornog ministarstva.
Ona je rekla da vrednost novih ulaganja u sektoru elektroenergetike iznosi oko 6,6 milijardi evra, a u rudarstvu i geologiji oko tri milijarde evra.
"Velika ulaganja očekujemo i u korišćenju obnovljivih izvora energije, oko 4,4 milijarde evra u solarne elektrane, vetroelektrane i biomasu, kao i u energetsku efikasnost, gde je planirano više od 400 miliona evra", rekla je ona.
Dodala je da u sektoru nafte vrednost projekata iznosi oko 200 miliona evra, u gasnom sektoru više od 500 miliona a u sektoru toplotne energije oko 400 miliona.
„Ove investicije su važne kako bi Srbija bila energetski bezbedna, razvijenija i bolje povezana sa regionom", rekla je ministarka i dodala da se ovim investicionim planom okrećemo pre svega obnovljivim izvorima energije, izgradnji velikih i srednjih hidroelektrana, gasnih elektrana.
Država će u narednih pet godina uložiti između 450 i 500 miliona evra u distributivni sistem
Ministarka rudarstva i energetike izjavila je da će država u narednih pet godina uložiti između 450 i 500 miliona evra u distributivni sistem.
Mihajlović je navela da je država ove godine udvostručila investicije u podizanje distributivnog sistema i dodala da bez tih ulaganja građani Srbije ne mogu imati kvalitetnu isporuku električne energije.
"Govorim o niskom naponu, upravo iz osnovnog razloga pošto postoje delovi Srbije u kojima i dan danas, nažalost, dolazi do prekida napajanja električnom energijom i to ne na sekund ili dva", rekla je Mihajlović u Narodnoj skupštini gde brani četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike.
Ističe da je to veliki problem koji država ima cilj da reši u naredne tri godine širom Srbije.
Zukorlić: Podržaćemo zakone iz oblasti rudarstva i energetike
Lider Stranke pravde i pomirenja (SPP) Muamer Zukorlić izjavio je da set zakona iz oblasti rudarstva i energetike, o kojima se danas raspravlja u skupštini, ima jasne ambicije da Srbija konačno iskorači u modernizaciju energetskog sektora i uhvati korak sa izaozvima vremena i potrebama tržišta.
“Zato ove zakone treba podržati”, rekao je Zukorlić u Narodnoj skupštini tokom rasprave o predlozima četiri zakona iz oblate rudarstva i energetike.
Ističe da je pitanje rudarstva, ruda i energetike, jedno od strateških pitanja za svaku zemlju i dodao da su zato ti zakoni strateške prirode za budućnost zemlje, njen razvoj, stabilnost i sigurnost.
“Mi zasigurno nećemo biti zemlja za eksploataciju naših bogatstava sa strane. To svakako ima intenciju i ovaj zakon, ali isto tako to ne znači da ćemo biti zatvoreni za strane investicije koji su zainteresovani za eksploataicju rudnih bogatstava u skladu sa zakonima koje ćemo, nadam se, ovih dana usvojiti”, rekao je Zukorlić.
Ističe da je pozitivan utisak to što novi zakoni potenciraju korišćenje energije iz obnovljivih izvora energije i što je, kaže, budućnost, a ne evropska floskula koju bi trebalo da ispunimo jer nam neko traži.
“To jeste naš interes, personalni, kolektivni, porodični, ljudski, društveni i svaki drugi”, podvukao je Zukorlić.
Najavio je i da će Pešterska visoravan, na području opštine Sjenica, dobiti najveći solarni park na Balkanu i da je on lično prisustvovao tim razgovorima.
"Razgovori su duboko u toku, već su dogovori načelni i postignuti i već određeni koraci u opštinskoj vlasti u Sjenici postignuti. Mi ćemo tamo dobiti najveći ekološki solarni park na području jugoistočne Evrope", rekao je Zukorlić.
Nema vađena jadarita, ako to šteti ekologiji
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas da život u dolini Jadra nakon mogućeg vađenja jadarita neće nestati, kao što tvrde pojedine organizacije i stručnjaci, i istakla da država neće dozvoliti da eksploatacija te rude bude na štetu građana i zaštite životne sredine.
Ministarka je tako odgovorila na komentar samostalnog narodnog posalnika Vladana Glišića, koji je izrazio neslaganje u vezi sa Zakonom o rudarstvu zbog niske rente za vađenje jadarita, čime, kako kaže, Srbija postaje "Eldorado" za strane korporacije koji će nas posmatrati kao mesto za eksploataciju.
Mihajlovićeva je odgovorila da je Srbija država koja ima svoje zakone i da će u skladu sa njima donositi odluke o eksploataciji jadarita, a tek nakon što sve studije o toj eksploataciji budu završene.
"Vode se silne debate, komentariše se da će nestati život u tom delu Srbije, a da niko ne zna kako će izgledati tehnologije eksploatacije jadarita. Pilot postrojenje je napravljeno u Australiji, i pravi se tehnologija koja će biti čista i zdrava", rekla je Mihajlovićeva.
Ističe da takozvane organizacije i nezavisni stručnjaci govore ono štu su čuli negde ranije, a da suštinski ne znaju jer još ne postoji nijedan dokument o tome kako će izgledati projekat eksploatacije jadarita i kasnije proizvodnja litijuma.
"Zastrašuju narod, jer ljudi ne znaju mnogo, ni kako izgledaju rude, suštinski se ne znaju studije, a zastrašuju ljude da će se zagaditi i isušiti Drina, a da će u Jadru nestati život", rekla je Mihajlovićeva.
Dodala je da se sa tvrdnjama o eksploataciji jadra može napraviti paralela iz 1881. godine, kada je donet zakon da se gradi pruga Beograd-Niš-Vranje.
Ministarka kaže da su i tada populisti zastrašivali narod, da ako prođe pruga, života biti neće, da usevi neće roditi, a ni žene neće imati decu.
"To su bile zvanične izjave parlmentaraca tadašnjih", rekla je Mihajlovićeva.
Poručuje da će država o eksploataciji jadarita odluke donositi tek nakon svih studija, a da je sve što se u međuvremenu čuje politika i pokušaj zastrašivanja ljudi.
"Tehnologije za eksploataciju jadarita biće čiste i zdrave, inače se neće raditi. Verujte vašoj državi, jer neće doneti pogrešnu odluku za zdravlje i bezbednost naših građana", naglasila je Mihajlovićeva.
Glišić je izneo tvrdnje i da će sa niskom rudnom rentom Srbija imati samo 7,1 milion evra prihoda od onoga od čega će "Rio Tinto" imati 551 milion evra prihoda godišnje.
"Tu se vidi da mi njima dajemo 1.200 hektara najplodnije zemlje, plodne zemlje pod šumama, a koju nikada nećemo moći da vratimo u stanje da bude upotrebvljiva za hranu i vodu", rekao je Glišić.
Srbija se okreće čistoj energiji
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je i da se u narednom periodu očekuje smanjenje električne i toplotne energije iz termo kapaciteta i da se Srbija okreće "čistoj energiji".
Mihajlović je objasnila da to predstavlja energetsku tranziciju.
"To znači da ćemo učiniti sve da naše postojeće termoelektrane kroz projekte odsumporavanja proizvode električnu energiju sa emisijom čestica po našim i standardima Evropske unije", rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da je velika šteta što Srbija praktično već 10 godina gradi objekat kao što je Kostolac B3.
"Ono o čemu razmišljamo jeste prestanak dalje izgradnje bilo kakvih termokapaciteta zato što će to Srbiju jako puno da košta u budućnosti ukoliko bude gradila nove termoelektrane", istakla je ministarka.
Srbija se, kaže, baš zbog toga kroz investicioni plan okreće obnovljivim izvorima energije, čistoj energiji i velikim hidroelektranama.
"Recimo još jedan Đerdap bi mogao da bude izgrađen", rekla je Mihajlović i dodala da bi gasne elektrane mogle da daju stabilnost sistema u narednih 20 godina koji trenutno daju termoelektrane.
Ministarka je objasnila da je to vizija "Zelene Srbije".
"Moramo da razmišljamo kako ćemo izlaziti iz termoelektrana i kako ćemo ih u narednih 20-30 godina zatvoriti, i nećemo graditi nove termokapacitete nego ćemo graditi upravo ono što će doneti zelenu energiju", istakla je Mihajlović.
Mihajlović je kazala da su u okviru novog investicionog plana planirana velika sredstva za "zelenu i održivu" energetiku.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
