Izvor: BKTV News, 21.Sep.2012, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošast administracije: Državni tajkuni
Srbija ima svoje „državne tajkune“. Danas su to direktori, predsednici Upravnih odbora javnih preduzeća, direktori vladinih agencija i razni savetnici. Jedno od istraživanja pokazuje da u 570 lokalnih i republičkih javnih preduzeća postoji ukupno 8.242 direktora, pomoćnika, zamenika, savetnika direktora i drugih rukovodilaca. Njihove prosečne plate su veće od 70 hiljada dinara, a na najvišim funkcijama primanja prelaze i 400 hiljada dinara.
Bruto zarade ovih nameštenika iznose >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << više od 70 miliona evra godišnje (bez amortizacije službenih automobila, goriva, toplih obroka, regresa, bonusa, troškova reprezentacije i dodatnih beneficija). Visina zarada u javnim preduzećima (čitaj: državnim firmama, prim.aut.) koje se finansiraju od građana ne bi bile problem kada bi državne kompanije radile kao uspešne firme i punile državnu kasu. Situacija je danas takva da najveći broj javnih preduzeća posluju kao monopolisti, ali sa gubicima. Izgleda da za njihovo poslovanje nisu odgovorni menadžeri, već država i poreski obveznici.
Unija poslodavaca Srbije zatražila je preispitivanje porekla imovine bivših i sadašnjih direktora javnih preduzeća. U svom saopštenju Unija poslodavaca Srbije (UPS) navodi da su mnogi direktori i drugi rukovodioci ovih preduzeća u proteklih deset godina postali milioneri, da su stekli veliki broj nekretnina i drugu vrednu imovinu, a gubitke pokrivaju privreda i građani. Najveći problem je državna korupcija koja se širi kao virus. Protiv nje za sada nema valjanog leka, jer partije na vlasti postavljaju svoje ljude i samim tim tolerišu stvaranje nove kategorije bogatih, tzv. „državne tajkune“.
Svedoci smo da promenom vlasti, nova koalicija dovodi i do smene „državnih tajkuna“. Smena naravno ne znači da su oni završili svoju „tajkunsku“ karijeru. Neki koji su bili smenjeni ili su otišli sa funkcija, sada bivaju postavljeni na nove funkcije sa bezobrazno visokim platama. Generalni direktor „Telekoma Srbije“ Branko Radujko, kadar Demokratske stranke podneo je zahtev za razrešenje sa tog mesta. Radujko sada odlazi na visoko mesto u Gasprom NIS. Razrešeni guvrner NBS Radovan Jelašić koji se vidno obogatio u Srbiji kupujući nekretnine milionske vrednosti posle napuštanja visokog položaja vratio se u Mađarsku. Jelašić je sa funkcije guvernera Narodne banke Srbije ponovo otišao na mesto direktora u Unikredit banci u Beču, da bi prošle godine bio imenovan za generalnog direktora Erste banke u Mađarskoj.
Najava ministra Mlađana Dinkića da će kandidat za predsednika Izvršnog odbora Narodne banke Srbije biti nekadašnji guverner Radovan Jelašić izazvala je veliku pažnju javnosti. Dakle, istraživanja pokazuju da velika većina građana Srbije, njih oko 80 odsto, negativno ocenjuje mere vlasti u zaštiti ljudski prava i borbu protiv korupcije. Ovo su Internet istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava na uzorku od 2.500 ispitanika. Prema istraživanju USAID jedan od problema koji značajno utiče na razvoj poslovanja u Srbiji jeste i sveprisutna korupcija. Na ovaj problem nam je, uostalom, ukazao, i nedavni gost iz Evropske unije Jelko Kacin.
Tomislav Kresović
Tweet
