Izvor: Blic, 26.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret ubice iz naše kuće
Tipičan srpski ubica živi pored nas. To je najčešće muškarac, naizgled sasvim normalna osoba, naš bližnji sa kojim smo neko vreme imali nesuglasice. On je član naše porodice, naš bračni drug, rođak, naše dete... Njegov profil nimalo nije specifičan i nećemo ga lako prepoznati. Kada se nerazumevanje nagomila, najbanalniji povod ga pretvara u zločinca koji će za nedelo koje je učinio do kraja svog života osuđivati žrtvu – kaže u intervjuu za "Blic nedelje” dr Milan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kostić, začetnik forenzičke psihologije u Srbiji i autor knjige "Nepoznati”.
Šta je još karakteristično za tipičnog ubicu?
– Tipičan ubica u Srbiji je muškarac koji ubija svoju partnerku, bračnu ili vanbračnu. Posebno upozorava činjenica da među najbrojnijim ubicama ima najviše takozvanih običnih ljudi, bez kriminalnih dosijea i asocijalne prošlosti, za koje je bilo teško pretpostaviti da mogu tako nešto da učine.
Kako izgleda zločin u srpskoj porodici?
– Naša varijanta bračnog i vanbračnog obračuna nosi obeležja zločina iz strasti. Svestrana analiza pokazuje da se tu ne radi samo o trenutno uzburkanim emocijama ili afektu, već o dugotrajnim i složenim problemima, protkanim povremenim sukobima, sumnjičenjima i pretnjama. Jer, predistorija ubistva uglavnom traje više meseci, pa i godina.
Šta su najčešći "okidači” kod ove vrstu krivičnog dela?
– I kod ubistva koja su se dogodila u naizgled banalnim okolnostima, postojao je neki specifičan "okidač”. Neretko su "okidači” verbalni, poput žestokih psovki ili uvreda, ali ne treba zanemariti ni fizičku agresiju, kao ni činjenicu da su se mnoga ubistva dogodila kada su glavni akteri ili njihovi pomagači bili u alkoholisanom stanju.
Koliki je uticaj tradicije kod ubistava na našem tlu?
U jednom našem istraživanju se pokazalo da su u četiri petine ispitanih slučajeva zločina iz strasti žrtve bile partnerke. U skladu s tradicijom, žena je ovde nešto značila jedino ukoliko je zadovoljavala unapred određen ljubavni scenario, u kome je trebalo da služi strasti partnera i da bude njegovo vlasništvo. Zlo koje se na ovaj način čini, zbog uloge tradicije, vidi se kao dobro, a zločin je samo završni čin osvete za izneverene iluzije.
Kako se ubice pravdaju?
– U prirodi je čoveka da traži opravdanje za svoje zločine. Kada prođe eruptivni izliv emocija, počinju pravdanja i iznošenja detaljnih razloga za ono što je učinjeno. Doduše, skoro nikada nećete čuti da je neko želeo da ubije. Ali, ako sa malo više strpljenja i rada s ispitanikom krenete dalje od konstatacije da nije želeo to da učini, otkrićete priču koja je tendenciozno usmerena na nalaženja razloga da se to učini. Tada se žrtva ocrnjuje, predstavlja kao pravi uzročnik tragičnog događaja i sve se to argumentuje neverovatnim spiskom njenih pojedinačnih "grehova”.
Da li seksualni problemi mogu da budu motiv za zločin?
– Mogu posredno, kroz optuživanje bivše partnerke za zanemarivanje na najintimnijem planu. Ali, kada se zagrebe po površini, lako se otkriva sopstvena inferiornost u seksualnoj oblasti. Pošto se ona ne priznaje, jer bi ugrozila sliku sopstvene moći i ispravnosti, projektuje se na ženu, koja se vidi kao "hladna” i odbojna. Tome se dodaje niz drugih zanemarivanja, pre svega domaćinstva, ali i neverstvo, kao "krunski dokaz” neispravnosti žrtve. U toj priči ima samo praznih tvrdnji koje su, zapravo, unapred donete presude.
Šta je karakteristično kod ubistava iz ljubomore?
– Ubice u našem podneblju najčešće imaju bolno osećanje uvređenog samoljublja. A isto tako, poražavajuće slute gubitak onoga što im je najdragocenije. Stoga se oni, tobožnjim neverstvom, osećaju poniženim i omalovaženim. U okrilju tog motiva nastaje potmula žudnja za osvetom.
Forenzička psihologija
Forenzička psihologija je primenjena psihološka disciplina koja se koristi u istražnom postupku, sudskom procesu, kao i pri zatvorskom kažnjavanju. Forenzički psiholozi razgovaraju sa počiniocima najtežih dela i utvrđuju da li su njihovi iskazi verodostojni ili služe obmani, pa čak i samoobmani. Posao ovih stručnjaka je da "uđu u glavu” ubice i otkriju njegove nagone, uračunljivost, predumišljaje i sve aspekte koje su doveli do krivičnog dela.
Ogledi iz psihologije marginalnosti
Dr Milan Kostić je nedavno objavio knjigu "Nepoznati” koja se bavi ogledima iz psihologije marginalnosti. U knjizi se na originalan način obrađuju teme iz forenzičke i savremene psihologije, psihopatologije svakodnevnog života, a posebno su obrađeni psihološki aspekti autsajdera.
