Izvor: Politika, 05.Jan.2011, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret ne(re)izabranog sudije
Proglašen je nesposobnim, piše žalbe i tužbe, javlja se na konkurse, razmišlja o advokaturi i čeka svojih pet minuta
Prosečan ne(re)izabrani srpski sudija živi u malom gradu. Svi u tom mestu misle da su mu „sigurno nešto našli”, čim nije izabran. On do pre dva meseca nije znao šta su mu „našli”, odnosno zašto pre 12 meseci nije izabran na sudijsku funkciju.
Prosečan ne(re)izabrani srpski sudija cele ove godine nije radio, ali je do pre dva meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primao platu oko 80.000 dinara, jer je podneo žalbu Ustavnom sudu. Onda je saznao zašto nije izabran, ali je prestao da prima platu.
Živi od ušteđevine, koja nije velika. Čekao je novi konkurs za sudije, najavljen pre pola godine, koji još nije raspisan. Onda je dobio obrazloženje u kome je ocenjen kao nestručan ili kao neosposobljen za sudijsku funkciju, pa zbog toga neće moći ni da konkuriše, ako ne dokaže da je ipak stručan i sposoban. Godinu dana čeka priliku da to dokaže.
Prosečan srpski ne(re)izabrani sudija nije nedostojan sudijske funkcije i zato je maštao o tome kako će Ustavni sud poništiti odluku o njegovom neizboru. Nije došao na red pred Ustavnim sudom, pa se sada nada da će Visoki savet sudstva na proleće uvažiti njegovu žalbu, u vidu prigovora, nije važno, samo da dokaže da nije nestručan i nesposoban, da može zadovoljno da prošeta gradom, da izađe među svet, a da niko ne misli da je primao mito ili skrivao predmete po fiokama. I – što je najvažnije – da može da se vrati u sud.
Zato se taj isti ne(re)izabrani sudija proteklih meseci javljao na konkurse za radna mesta u sudovima od Subotice do Vranja, ne bi li bio bar stručni saradnik ili sudijski savetnik, čak i sekretar nekog malog suda. On hoće da se vrati u pravosuđe, pa makar mu posao bio i za nekoliko lestvica niži i nekoliko stotina kilometara dalji. Nada se da će sa mesta saradnika lakše biti izabran za sudiju nego sa mesta neizabranog sudije.
Ali, ne(re)izabranog sudiju niko neće. Čak ni za administrativnog radnika. Neće ga vršilac dužnosti predsednika suda jer ni on nije izabran za predsednika, a kad će – ne zna se. Nije zgodno da primi na posao nekoga za koga se ne zna zašto nije izabran.
I tako, ne(re)izabranom sudiji svašta padne na pamet, pa čak i da bude advokat. Malo li je bivših sudija otišlo još otkad u advokaturu, pa šta im fali. Neki su čak, odmah posle neizbora, otvorili kancelarije i odlučili da se ne bakću sa žalbama. Nije, međutim, advokatura obećana zemlja za one koji su srasli sa sudijskim poslom i savesno merili svaki dokaz i svaku okolnost. Osim toga, za upis u advokatsku komoru potrebno je najmanje dve hiljade evra, plus zakup kancelarije, a posao i zaradu niko ne garantuje. Šta da radi advokat u malom gradu koji više nema sud nego samo sudsku jedinicu? A da se seli u veći grad, tamo gde je velika konkurencija, i tek započne advokatski posao, ni to ne ide.
Zato je prosečan srpski ne(re)izabrani sudija poslednjih meseci upoređivao rezultate rada izabranih kolega sa svojim rezultatima. Našao je da su mnoge izabrane sudije imale veći procenat ukinutih odluka od njega, da su izrađivali odluke sporije od njega i ispunjavali manju normu od njega. Ali, prosečan srpski ne(re)izabrani sudija odlučio je da te kolege ne imenuje ni pred Ustavnim sudom ni pred Visokim savetom sudstva. Neće da blati druge da bi osvetlao svoj obraz, jer zna kako je to biti ne(re)izabran.
Prosečan srpski ne(re)izabrani sudija radio je u pravosuđu 20 godina, a ove godine pisao je žalbu Ustavnom sudu, zatim i odgovor na obrazloženje Visokog saveta sudstva. Sastavlja i tužbu koju će podneti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Prosečan ne(re)izabrani srpski sudija je žena. Ona je ove godine konačno imala vremena da spremi zimnicu i da se više posveti porodici i prijateljima, onima koji ne okreću leđa kad je najteže. Uprkos svemu, ona ima strpljenja da sačeka svojih pet minuta ili pola sata pred Visokim savetom sudstva i ima snage da se bori za svoje mesto u reformisanom srpskom pravosuđu.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 02.01.2011.
