Izvor: Politika, 08.Mar.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Saša Obradović
Parničenje u krvi
„Ako je on naš zastupnik, uveren sam da je Srbija u dobrim rukama”, rekao je u jednom intervjuu tokom spora BiH sa Srbijom za genocid, pred Međunarodnim sudom pravde, profesor Dragoljub Mićunović, misleći na Sašu Obradovića. Mnogi su uvereni da je Srbija i u ovom sporu s Hrvatskom pred istim sudom ponovo u dobrim rukama pošto je na čelu srpskog tima ponovo ovaj pravnik i diplomata. Dakle, vruć krompir koga se ne bi prihvatile mnoge njegove kolege >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponovo je u njegovim rukama. Možda spor s Hrvatskom nema tu težinu koju je imao onaj s BiH, ali je, na ovom 46-godišnjem Valjevcu ipak istorijska odgovornost da pred očima celokupne svetske javnosti, s uglednim profesorima koje je sam okupio, uspešno predstavi srpske argumente.
Obradović je prešao dug put od sudije opštinskog suda u rodnom gradu, preko vojnog sudije, advokata rada u Ministarstvu spoljnih poslova do diplomatije i specijalizacije međunarodnog prava. „Ja sam iz parničarskog kraja, parničenje mi je u krvi”, kaže u šali Obradović.
Na svim ovim poslovima ostavio je traga. Sudija je postao u dvadeset devetoj, ali je već posle pet godina podneo zahtev za razrešenje republičkom parlamentu. Bio je to za ono vreme, 1999. godine, prilično hrabar čin, toliko da je njegovo obrazloženje za ostavku procurilo u javnost. Kako je tada rekao, sudijski posao napušta jer ne želi da sudijsko poštenje dokazuje siromaštvom, a u ostavci je napisao i kako su zatvori rezervisano samo za sirotinju.
Vrlo kratko posle toga se bavio advokaturom, da bi zatim na konkursu bio primljen u MSP. Od tada praktično počinje njegova vezanost za međunarodno pravo i Sud pravde, ali i prihvatanje poslova koje niko drugi nije hteo da radi. Prvi put se pred Sudom u Hagu pojavio po tužbi SRJ protiv zemalja NATO-a za bombardovanje, ali njegov prvi „pravi” slučaj bila je bosanska tužba. Teškog posla koagenta profesoru Radoslavu Stojanoviću prihvatio se, iako su to odbili svi drugi beogradski profesori pošto se verovalo da će Srbija izvesno biti osuđena za genocid u Srebrenici. Posle dva meseca neverovatne borbe i danonoćnog rada, Sud je presudio da Srbija nije kriva za genocid, već da je propustila da ga spreči.
Iako će se danas pojaviti mnogi kritičari koji ovakvu sudsku odluku smatraju porazom Beograda, istina je sasvim drugačija. U tom trenutku to je bio veliki uspeh Srbije, a ime Saše Obradovića ušlo je u udžbeniku dokazivanja pred MSP-om koji je uradio britanski Institut za međunarodno i uporedno pravo.
Potom je opet bio na čelu jednog tima s Milošem Jovanovićem s Pravnog fakulteta koji se bavio istraživanjem šta Srbija da radi posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Iako su pozvali neke svoje kolege, niko nije želeo da se priključi.
Posle svega za šefa srpskog tima se može slobodno reći da je čovek od ugleda u krugovima stručnjaka za međunarodno pravo. O tome možda najbolje govori podatak da ga pravni savetnici ambasada akreditovanih u Hagu izabrali za predsedavajućeg neformalne diplomatske grupe Prijatelji Međunarodnog krivičnog suda, a jedan je i od suosnivača Kluba za međunarodno pravo koji je ove godine počeo s radom u Hagu. Ni to nije sve. Obradović je i uspešan prozni pisac. Objavio je već šest romana.
Jelena Cerovina
objavljeno: 09.03.2014
.jpg)
