Izvor: Blic, 08.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreske utaje teške 70 milijardi
Nekadašnji zamenik direktora sektora
unutrašnje kontrole Poreske uprave
Slavko Pavlović
Poreske utaje u Srbiji su sve brojnije i, prema izveštaju mnogih opštinskih tužilaštava za prošlu godinu, one čine više od 60 odsto krivičnih dela protiv privrede.
U Poreskoj policiji Srbije kažu za „Blic nedelje" da su njihovi inspektori samo prošle godine napisali 1.836 krivičnih prijava zbog sumnje da je utajeno više od 18 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poreza. Inače, od 2003. do sada, tužilaštvima je podneto oko 7.300 prijava, a iznosi navedeni u njima ukazuju da je država zakinuta za gotovo 70 milijardi dinara.
Najopasnijim oblikom poreskog kriminala smatra se utaja poreza na dodatnu vrednost(PDV). Raznim mešetarenjima, na ovaj način je pretprošle godine utajeno šest milijardi i sto miliona dinara, a taj iznos je u 2008. godini narastao za još 300 miliona dinara.
U mnogim krivičnim postupcima postaje vidljivo koliko su u ovaj oblik poreske pronevere prste umešale organizovane kriminalne grupe. Njihov izum su fantomske firme, često registrovane pomoću falsifikovanih dokumenata, čija se uloga svodi na pravljenje lažnih faktura za nepostojeće usluge.
– Često se podnosi krivična prijava za utaju poreza, iako iza toga stoji zapravo pranje novca preko fantomske firme. U ovim slučajevima, papirološki je sve sređeno, a robe i plaćenog PDV-a nema nigde – kaže za „Blic nedelje" Dragan Lopušina, šef Petog opštinskog tužilaštva u Beogradu.
Slična iskustva imaju i u Trećem beogradskom opštinskom tužilaštvu.
– Nije retkost da firma koja je registrovana pomoću ukradene ili falsifikovane lične karte napravi milionski promet, a kada se zbog neplaćenog poreza podigne Poreska policija i pravosudni aparat, ispada da ni tobožnji vlasnik ni firma ne postoje – objašnjava za „Blic nedelje" Nebojša Živković, zamenik tužioca u Trećem opštinskom tužilaštvu u Beogradu.
Neki od ovih metoda, kako se sumnja, koristio je i vlasnik firme "Medija maks” Boris Stajkovac, koji je nedavno uhapšen zbog utaje poreza.
Beograd ima i „rekordera" u pravljenju lažnih papira koje legalne firme koriste za pranje para. U glavnom gradu praktično nema tužilaštva koje protiv njega nije vodilo postupak. U takvom poslu nije ga omela činjenica što na njegovo ime glasi dvadesetak krivičnih prijava i što je zbog toga izvesno vreme proveo u pritvoru.
Na ruku utajivača sigurno ide nedorečenost u zakonu, neefikasan krivični postupak i blaga kaznena politika.
U beogradskim tužilaštvima skreću, pre svega, pažnju da se sa dva-tri krivična dela u zakonu ne mogu pokriti svi kriminalni marifetluci utajivača. Ima i mišljenja da deo ovih dela sa nivoa opštinskih tužilaštava mora da se prebaci u nadležnost viših.
S obzirom na učestalost slučajeva, posebno se ukazuje na to da za pomagače utajivača poreza, koji praktično služe pranju novca, mora u zakonu da postoji posebno krivično delo.
Kada je o zakonskim rešenjima reč, tužioci ističu još jednu nelogičnost. Na primer, ako neko izda ček bez pokrića ili korišćenjem platne kartice pribavi imovinsku korist koja prelazi 100.000 dinara, može da bude kažnjen od jedne do 10 godina zatvora. S druge strane, kada vlasnik firme utaji preko 7.500.000 dinara, preti mu kazna od jedne do osam godina. Uz to, ovakva odredba ostavlja mogućnost izricanja uslovne osude.
– U zakonu ne sme da postoji mogućnost da neko ko je utajio 100 miliona dinara dobije uslovnu kaznu. Zato, za teže oblike poreskih utaja treba propisati veće zakonske minimume, odnosno veće zakonske maksimume od 10 i više godina. Time bi se isključila mogućnost davanja uslovnih osuda, što je u skladu s praksom evropskih zemalja – naglašavaju tužioci.
Blage kazne
Sudska praksa govori da utajivači poreza ne treba da se naročito plaše zatvora. Prema statistici koju vodi Ministarstvo pravde, u 2007. godini je zbog poreskih krivičnih dela izrečena osuđujuća presuda za 148 lica. Na kaznu zatvora do šest meseci osuđeno je 12 osoba, četvoro do jedne godine, a samo dvoje od jedne do tri godine zatvora. Na uslovne kazne osuđeno je 105 lica, 28 je dobilo novčane kazne, a šestoro je osuđeno na rad u javnom interesu.
Različita praksa
Beogradski advokat Miodrag Vuković primećuje da ni sudovi ni tužilaštva nemaju ujednačenu praksu u krivičnim postupcima za poresku utaju.
– Tako se za neko lice koje je utajilo porez, recimo u Beogradu, postupak vodi zbog poreske utaje, dok se za istu taku radnju protiv nekog, na primer, u Novom Sadu, postupak vodi zbog zloupotrebe službenog položaja. Stvar se još vise komplikuje ako se postupak sprovodi pred Specijalnim sudom, gde će se osumnjičeni za pomenuto delo suočiti sa neuporedivo dužim trajanjem pritvora nego kod redovnih sudova. Stoga je sasvim opravdano razmišljati o osnivanju i specijalizovanog tužilaštva koje bi gonilo finansijski kriminal, uključujući tu i poreske utaje – kaže advokat Vuković, autor knjige „Poreska utaja u policijskoj i sudskoj praksi".
Slučaj „naftne mafije"
Suđenje takozvanoj naftnoj mafiji u Specijalnom sudu jedan je od najznačajnijih krivičnih postupaka koji se vodi zbog izbegavanja plaćanja poreza i akciza. Specijalno tužilaštvo je krajem novembra 2007. podiglo optužnicu protiv 21 pripadnika ove grupe, koja je uhapšena u maju iste godine.
Na listi optuženih su Miša Stojanović, vlasnik kompanije „Protekta", i Slavko Pavlović, tadašnji zamenik direktora sektora unutrašnje kontrole Poreske uprave.
Oni se sumnjiče da su tokom 2007. uvozili petrolej iz Grčke, a zatim su ga u Srbiji preprodavali koristeći kompaniju „Protekta", koja je u vlasništvu Miše Stojanovića, kako bi izbegli plaćanje poreza na uvoz naftnih derivata. Time je, prema navodima tužilaštva država oštećena za više od 90 miliona dinara.
