Izvor: S media, 28.Apr.2010, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porast broja „Nigerijskih prevara“

Policijski službenici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, pretragom Interneta, analizom sadržaja koji se na njemu pojavljuje, kao i na osnovu prijava oštećenih građana uočili su porast broja „Nigerijskih prevara“ koje predstavljaju specifičan način izvršenja krivičnih dela prevare – saopšteno je Radiju S u MUP-u Srbije.

U saopštenju se navodi da se radi se prevarama koje se vrše pomoću lažnih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poruka o dobicima na igrama na sreću, lažnih poruka vezanih za dobrotvorne priloge, poruke u vezi sa „ljubavnim i poslovnim ponudama“, humanitarnim akcijama, nasleđa imovine preminulih lica (najčešće daljih rođaka) i dr.

Izvršenje „Nigerijske prevare“ uglavnom počinje ubeđivanjem „žrtava prevare“ da učestvuju u podeli određenih novčanih fondova, i to ako unapred uplate određeni novčani iznos koji je u najvećem broju slučajeva neuporedivo manji od onog iznosa koji bi trebali da dobiju kao korist od nekog fonda tj. od pošiljaoca poruke. Elektronskom porukom (najčešće SPAM porukom) od primaoca poruke se traži pomoć za transfer velikih novčanih iznosa, od par stotina hiljada do par desetina miliona dolara za koji će, nakon obavljenog transfera dobiti određeni procenat kao nadoknadu. U ovakvim porukama se navodi:

1.Da se radi se o velikoj sumi novca, koja je poznata samo pošiljaocu poruke, te da on čeka da bude isplaćena kao rezultat određenih bankarskih malverzacija i sl.;

2.Pošiljalac poruke je član nigerijske vlade ili nigerijske vojske koji pokušava da iznese novac iz Nigerije, ali mu za to treba pomoć iz inostranstva (u poslednje vreme ovakve poruke su stizale iz Gane, Benina i drugih afričkih država);

3.Pošiljalac poruke je spreman da novac podeli sa onim ko mu pomogne da izvrši transfer novca;

4.Tajnost posla je apsolutna potreba, pošto bi korumpirani zvaničnici Nigerije ili neke druge države sa Afričkog kontinenta prisvojili novac za sebe ukoliko bi saznali da on postoji;

5.Pošiljalac poruke je angažovao i advokate, bankarske službenike i druga stručna lica, koja se ponekad uključuju u komunikaciju dalje dovodeći žrtvu u zabludu i održavajući je u lažnom uverenju da se zaista radi o pravom, a ne o fiktivnom poslu.

Ovim krivičnim delima nastaju velika materijalna oštećenja građana koji se, vođeni humanim, emotivnim ili poslovnim razlozima a ponekad i pohlepom, naivno upuštaju u komunikaciju i šalju novac bez potrebnih prethodnih provera, verujući pošiljaocima poruke koji koriste metode socijalnog inžinjeringa kako bi zadobili njihovo poverenje.

Od žrtava prevare se najčešće traži da snose navodne troškove otvaranja određenih računa da plate takse i poreze, provizije na transfere, da uplate depozite i sl., na koji način su do sada naši građani oštećeni za više stotina hiljada evra.

Nakon što uplate prve sume novca koje prevaranti traže, daljim zahtevima za uplate nema kraja, a žrtva se konstantno održava u zabludi pomoću niza falsifikovanih dokumenata (uglavnom se radi o veoma lošim falsifikatima određenih bankarskih dokumenata, potvrda državnih organa i sl).

Ukoliko su oštećeni „Nigerijskim prevarama“ građani se radi konsultacija mogu obratiti policijskim službenicima Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala na broj telefona 011/311-72-08.

Nastavak na S media...

NaDlanu.com: Srbi žrtve nigerijskih prevara