Izvor: B92, 22.Apr.2014, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplavljeno 5.000 hektara oranica
Beograd -- Oko 5.000 hektara njiva je poplavljeno, ali je reč o bujičnim poplavama koje ne bi trebalo da ostave dugotrajne posledice, kaže ministar Dragan Glamočić.
Tačni podaci, i razmere štete u poljoprivredi, biće poznati u narednim danima, kazao je Glamočić ua RTS. On je rekao da je vladina Komisija za elementarne nepogode uputila dopis svim opštinama da što pre dostave zahteve za nadoknadu i podatke o štetama.
"Treba imati u vidu naš budžet koji je takav >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kakav jeste, ne treba da budu velika očekivanja, vlada će sigurno pomoći ugroženim opštinama i stanovništvu koliko je to u njenoj moći ", istakao je Glamočić.
On je ukazao da će pomoć u najvećoj meri biti novčana, a tamo gde bude mogućnosti, biće pruženi i drugi vidovi pomoći.
Glamočić je napomenuo da se i u razvijenim zemljama najveći deo poljoprivrednog zemljišta u priobalju ne štiti jer to nije moguće, ističući da je najvažnije da nije bilo ljudskih žrtava kao što se dešavalo u inostranstvu.
On je podvukao da se svi moraju više potruditi, kako lokalne samouprave, koje treba da očiste kanale i uklone višak drveća iz voda, tako i poljoprivrednici koji moraju osigurati svoje useve, jer država nije u stanju da im uvek finansijski pomogne.
Načelnik Sektora MUP-a za vanredne Predrag Marić kazao je da će ostati na snazi odluka o proglašenju vanredne situacije na teritoriji 10 opština, dodajući da trenutno nema kriznih žarišta, kao što je to bilo do juče u Đunisu.
"Mislim da ovo možemo nazvati malim predahom do sutra, kada se najavljuju obilne padavine", rekao je Marić, napomenuvši da je iz ugroženih područja evakuisano 503 gradjana, kao i da danas nije bilo novih evakuacije.
On je, takodje, ukazao da se mora planski ulagati u najkritičnija mesta, i da odgovornost lokalnih samouprava mora biti veća, naročito za one poslove koji ne iziskuju novac, kao što je čišćenje kanala.
Prema rečima agroekonomiste Miladina Ševarlića, problem je u tome što se ne deluje preventivno kako bi se sprečile posledice suše i poplava, već se one leče.
Radi se o kapitalnim investicijama, i treba unapred napraviti program delovanja i prioriteta kako se ovo ne bi opet desilo, istakao je Ševarlić.
On je kazao da su sistemi za irigaciju stari više od 25 godina, i dodao da se ne radi o višku vode, nego o nemogućnosti akumulacije voda, u trenucima kada su suvišne da se sačuvaju za sušne periode.
Predsednik udruženja voćara "Eko-voće" Božo Joković ocenio je da će cena malina zbog šteta zbog poplave "otići uvis", ali i primetio će svi biti gubitnici u ovoj situaciji, kako proizvodjači, tako i potrošači.
Poplava je uzela ogroman danak, posle 1965, ovo je najveća nepogoda u Arilju, kazao je Joković, dodajući da još nisu poznati precizni podaci o štetama.
