Izvor: Politika, 07.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pooštrene kazne za dilere droge
Za proizvodnju i prodaju opojnih droga propisana kazna zatvora od tri do 12 godina, ako je delo izvršila grupa zaprećena je kazna od pet do 15 godina, a kazna od najmanje deset godina sleduje ako je delo izvršila organizovana kriminalna grupa
Optužnicom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, podignutom 18. septembra ove godine, okrivljeni J. S. se teretio za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << materija. Posle mesec dana, koliko je trajao glavni pretres, Okružni sud u Beogradu izrekao mu je jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca. Istom presudom, od okrivljenog je oduzeta opojna droga i pištolji „crvene zastava” i „tokarev”.
Tokom postupka, sud je utvrdio da je J. S. u stanu u kojem je neprijavljeno živeo, neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju i opojnu drogu i to tako što je u ženskoj torbi, u dnevnoj sobi, držao paketiće u kojima se nalazilo ukupno 44,77 grama smeše heroina, kofeina i paracetamola, a u polici dnevne sobe dva pištolja.
Okrivljeni je pred sudskim većem priznao izvršenje dela za koje se tereti, navodeći da je prodaju droge prihvatio kako bi vratio kockarske dugove, a da je oružje nabavio od prijatelja uzevši ga u „rem”. Prilikom odmeravanja kazne, sud je prihvatio priznanje okrivljenog kao jasno i nedvosmisleno, što je potvrđeno i ostalim izvedenim dokazima. Kao otežavajuću okolnost, sud je cenio vrstu i količinu droge, a kao olakšavajuće – priznanje okrivljenog, njegovu raniju neosuđivanost i porodičnost.
– Krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga obuhvaćeno je glavom Krivičnog zakonika kojom se štiti zdravlje ljudi. Po ranijem krivičnom zakoniku, osnovni oblik ovog dela sadržao je veći broj alternativno postavljenih radnji izvršenja, pa se ono moglo sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovini, držanju ili prenošenju radi prodaje. Zavisno od nedozvoljene radnje koju je okrivljeni preduzeo, zakonom su bile propisane i različite kazne, pa je tako za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet, zakon propisivao kaznu od dve do 12 godina, dok je za držanje opojnih droga bila propisana novčana ili kazna zatvora do tri godine. Zakon iz 2003. godine je predvideo i privilegovani oblik ovog krivičnog dela koji je podrazumevao držanje opojnih droga radi sopstvene upotrebe, u kom slučaju bi se učinilac mogao osloboditi od kazne. Posebnim zakonom, nezavisno od visine zaprećene kazne, kao nadležni sud za procesuiranje ovih dela bio je okružni sud – navodi Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje su stupile na snagu u septembru, uvedene su određene izmene kada je reč o ovom krivičnom delu. Osim što su pooštrene kazne, novi zakon razdvaja neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga u odnosu na njihovo neovlašćeno držanje u dva člana zakona. Tako je sada za proizvodnju i prodaju opojnih droga propisana kazna zatvora od tri do 12 godina, a ako je delo izvršila grupa zaprećena je kazna od pet do 15 godina. Kazna od najmanje deset godina sleduje ako je delo izvršila organizovana kriminalna grupa. Za uzgajanje maka, psihoaktivne konoplje ili drugih biljaka iz kojih se dobija opojna droga, propisana je kazna od šest meseci do pet godina.
– Posebnim članom zakona inkriminisano je držanje opojnih droga, u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, za šta je propisana novčana ili kazna zatvora do tri godine s tim da se učinilac može i osloboditi od kazne. Istim članom zakona pripisano je i da se učinilac može osloboditi od kazne ukoliko otkrije od koga nabavlja drogu. Zakonom je inkriminisano i omogućavanje uživanja opojnih droga za šta je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, odnosno od dve do deset ako je delo učinjeno prema maloletnom licu. Ukoliko nastupi smrt nekog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do 15 godina – govori o kaznama Ramićeva.
Opojnim drogama smatraju se, objašnjava naša sagovornica, supstance prirodnog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oštećenja zdravlja ili na drugi način ugroze ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 08/11/2009]
