Izvor: Blic, 24.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosni smo na svakog davljenika kome spasemo život
U smenama po troje, u patrolnim čamcima koji mogu da razviju i do 60 kilometara na sat, pripadnici rečne policije krstare Dunavom i Savom 24 sata dnevno. Sa reke motre na sve što se događa, kontrolišu rečni saobraćaj, kažnjavaju nesavesne vozače, upozoravaju kupače da se ne kupaju na divljim plažama, sprečavaju krijumčarenje i krivolov, a primarni zadatak je spasavanje davljenika.
- Pružamo pomoć svuda gde život ljudi može biti ugrožen, najčešće prilikom brodskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nesreća, skokova u vodu, kao i suicidnih skokova. Spasilačka aktivnost je nešto čime se svi zaposleni u rečnoj policiji ponose. Od početka ove godine već smo spasli sedam osoba koje su pokušale samoubistvo skokom sa nekog od beogradskih mostova, a 2006. godine smo za spasavanje 15 osoba dobili priznanje za najhumanije delo - kaže za „Blic" Saša Stefanović, komandir Policijske ispostave za bezbednost na rekama PU za grad Beograd.
Pripadnici rečne policije u 90 odsto slučajeva uspeju da spasu ljude koji se odluče na samoubistvo. Poslednji slučaj zabeležen je prošle nedelje kada je dvadesetdevetogodišnji mladić skočio sa Brankovog mosta u 4 sata ujutru. Brzom reakcijom patrole mladić je izvučen iz vode i s lakšim povredama prevezen je u Institut „Dr Laza Lazarević.
Kao i prethodnih godina, u letnjim mesecima rečna policija ima pune ruke posla zbog povećanog broja građana na rekama, intenziteta rečnog saobraćaja, kao i brojnih manifestacija. Tada je broj ekipa na terenu uvek povećan.
- Pišemo prijave vozačima zbog glisiranja (pravljenja talasa), veći je i broj intervencija kod beogradskih splavova, a učestvujemo i u spasavanju davljenika na divljim plažama. Međutim, nema pravila kad je reč o suicidnim skokovima s nekog od mostova. Dešava se da i po više od mesec dana nemamo intervencije, a bilo je slučajeva u prošlosti da po nekoliko dana uzastopno spasavamo davljenike. Najvažnije je da imamo pravovremenu informaciju. U mogućnosti smo da za manje od pet minuta stignemo od Brankovog do Pančevačkog mosta - objašnjava Stefanović.
Služba rečne policije raspolaže sa šest vozila, tri patrolna čamca, jednim savremenim gumenim čamcem koji se koristi za spasavanje, skuterom i motornim čamcem, koji je u upotrebi od 1983. godine. Reporteri „Blica nedelje" provozali su se s jednom patrolom rečne policije. Dobro opremljen čamac krenuo je iz pristaništa ispod Brankovog mosta u redovnu kontrolu saobraćaja. Već posle nekoliko stotina metara morali smo da zastanemo. Stariji bračni par kupao se na mestu koje nije predviđeno za kupanje.
- Molimo vas izađite iz vode, kupanje nije bezbedno - upozorio je preko razglasa vođa patrole. Nažalost, to je sve što rečna policija može da uradi, jer ne postoje zakonske norme kojima bi nesavesni kupači bili sankcionisani. Nedaleko od mosta Gazela primećujemo grupu momaka na skuterima. Laganom vožnjom prolaze pored patrolnog čamca.
- Verovatno su nas na vreme primetili, pa voze sporo. Odlukom lučke kapetanije glisiranje je zabranjeno. Čim primetimo neki čamac da nepropisno vozi, zaustavljamo ga kao i saobraćajna policija. Proveravamo da li je čamac možda ukraden, da li osoba koja upravlja ima dozvolu, kao i da li je vozač pod dejstvom alkohola. Po zakonu, vozač čamca ne sme imati ni promil alkohola u krvi - objašnjavaju članovi patrole patrole.
Prema njihovim rečima, vozači na vodi su ipak disciplinovaniji od onih na kopnu.
Lična karta
Rečna policija osnovana je 1946. godine i tada se zvala Deveta stanica narodne milicije, a početkom sedamdesetih godina preimenovana je u 22. stanicu milicije za rečni saobraćaj, čiji je komandir bio glavni milicijski inspektor Sava Kračun.
Sredinom 1986. godine, promenom naziva u - Stanica milicije za kontrolu prelaska državne granice, dobila je proširene nadležnosti, a od 2006. godine promenila je naziv u Policijska ispostava za bezbednost na rekama, i to ime nosi i sada.
