Izvor: BKTV News, 04.Jul.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomodarstvo: Čipovane zdravstvene knjižice
Plan da se uvedu čipovane zdravstvene knjižice koje bi Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) koštalo oko 20 milona evera, a bile bi štampane u Zavodu za izradu novčanica po do sada nepoznatoj ceni, predstavlja vid nedomaćinskog ponašanja RFZO koji je i sam u velikoj finansiskoj dubiozi. Korist od toga neće imati ni zdravstvo, ni korisnici takvih knjižica, osim da se pokaže kako je RFZO krenuo u moderno doba. Ovaj potez državnih institucija mogli bi okarakterisati >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << kao vid dodatnog opterećenja građana i čitavog sistema zdravstvene zaštite u Srbiji. Pojedini predlozi da se na čipovanim ličnim kartama očitavaju i podaci vezani za RFZO moglo bi se sprovesti jednostavnije i jeftinije, mada i to sada predstavlja dodatno opterećenje. Pilot projekat će početi u Valjevu da bi do 2015. godine bila „pokrivena“ kompletna Srbija.
Živimo u vremenima kada još uvek veliki broj građana nema klasičnu kartonsku zdravstvenu knjižicu, kada se slabo uplaćuju doprinosi za zdravstveno osiguranje, gde je lečenje građana sve komplikovanije. Realno posmatrano, čipovane zdravstvene knjižice mogu da pričekaju, jer danas imamo mnogo nerešenih problema u zdrsvtvu i RFZO. Motivi oko čipovanja knjižica mogu da se pronađu u težnji da se prate EU tokovi, mada ih je realnije potražiti u korupcionaškom interesu pojedinaca.
Prema medijskim izveštajima, u aprilu prošle godine bivši ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković kaže da je najmanje 100.000 radnika bilo u poziciji da ne može da overi zdravstvene knjižice, jer veliki broj firmi ne izmiruje svoje obaveze i ne uplaćuje obavezne zdravstvene doprinose. U svojim javnim nastupima ministar zdravlja je u više navrata istakao i da, kada bi RFZO mogao da naplati svoja potraživanja, Fond bi mogao da vrati oko 28 milijardi dinara, koliko duguje zdravstvenim ustanovama za lekove, da isplati bolovanja i da zaposli, kako je naveo, 2.400 medicinskih sestara, 400 lekara i 540 nemedicinskog osoblja. Podaci za 2012. godinu su pokazali da zdravstvene doprinose uredno plaća 3,3 miliona građana Srbije, od čega se leče oni i članovi njihovih porodica, ukupno 5,5 miliona ljudi. Koliko je među njima onih koji plaćaju uredno, a ne leče se, ili se leče privatno, plaćajući dodatno iz svog džepa, to niko ne pominje.
Pre nego što se krene sa čipovanim knjižicama koje sada više izgledaju pomodarski nego praktično, potrebno je sprovesti sistemsku reformu RFZO. Za sada, čipovane zdravstvene knjižice bi bile veći tošak, nego što su potreba i više su politička inovacija, nego nešto što bi moglo da bude praktično.
Tomislav Kresović
Tweet
