Izvor: Blic, 07.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomilovano 12 osuđenika
Pomilovano 12 osuđenika
Pored Vučka Manojlovića, predsednik republike je pomilovao još 11 lica koji su pravosnažnom sudskom odlukom bila osuđena na smrt. To su: Ilija Vujić, Aziz Musli, Ljubiša Vrbanović, Radovan Joksić, Milan Ivković, Slavoljub Veljić, Slavoljub Jovanović, Zoran Jevremović, Đorđe Stanković, Marinko Magda i Dragan Jovčić, i svima je smrtna kazna zamenjena sa po 40 godina zatvora.
Akt o pomilovanju donet je 2. avgusta prošle godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za vreme mandata Milana Milutinovića, tačno pet meseci posle izmene republičkog Krivičnog zakona kojim je ukinuta smrtna kazna i kao najveća uvedena kazna od 40 godina zatvora.
Manojlovićev advokat Branislav Tapušković ovakvo pomilovanje naziva skandaloznim i tvrdi da njegovom klijentu nije moglo da se odredi 40 godina zatvora.
- Smrtna kazna ne postoji u našem pravnom sistemu, a 40 godina zatvora je najveća kazna koja se može izreći po našim propisima. Kakvo je onda to pomilovanje kada se nekome da maksimalna kazna? - pita Tapušković.
On smatra da je ovo pravni problem i da je morao da se reši u redovnoj sudskoj proceduri.
- Sud je trebalo da odluči da li je trebalo da mu se izrekne 40 godina zatvora. Tada bih ja mogao da postavim pitanje mogućnosti retroaktivne primene zakona. Ovako, na akt o pomilovanju ne može da se uloži žalba, niti primeni bilo koji pravni lek. Zato razmišljam šta mogu da učinim u ovoj situaciji. Ne isključujem mogućnost da se obratim Ustavnom sudu i zatražim ocenu ustavnosti takvog akta - kaže Tapušković.
I advokat Toma Fila, čija su dva klijenta obuhvaćena pomenutim aktom o pomilovanju, namerava da se obrati Ustavnom sudu.
- Pravosnažno osuđenim licima smrtnu kaznu je trebalo zameniti najvećom vremenskom kaznom koja je postojala u vreme izvršenja dela, a to je 15 godina zatvora - veruje Fila.
On ističe da je pomenuti akt posledica pogrešnog tumačenja zakonske odredbe o primeni blažeg zakona za učinioca krivičnog dela.
- Pogrešno se smatra da ova zakonska odredba važi od izvršenja krivičnog dela do pravosnažnosti presude, a ne i za period posle pravosnažne presude - kaže Fila.
Još u vreme brisanja smrtne kazne iz Krivičnog zakona, bilo je nedoumice šta će biti sa najtežim kaznama koje su izrečene, a koje do tada nisu izvršene. Dr Ljubiša Lazarević, profesor krivičnog prava i nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije, kaže da izmena zakona ne može da dira u pravosnažne sudske odluke, što znači da se izrečene smrtne kazne ne mogu automatski zameniti vremenskom kaznom zatvora. Istovremeno, profesor Lazarević kaže da smrtne kazne po pravosnažnoj presudi može da preinači samo predsednik republike, koji može da ih zameni sa 40 godina zatvora. M. I.
.jpg)
