Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomilovanje na tasu Justicije
Da je dve godine stariji, Vučko Manojlović, zatvorenik sa najdužim zatvorskim stažom, bio bi na slobodi
Četvrtina izrečene kazne oproštena je Zakonom o amnestiji osuđenicima starijim od 70 godina. Najpoznatiji srpski osuđenik Vučko Manojlović godinama je čekao streljanje zbog ubistva zamenika javnog tužioca, a onda mu je smrtna kazna zamenjena zatvorom od 40 godina. Iza rešetaka je već tri decenije, ali nije dovoljno star da bi mu bila oproštena četvrtina kazne. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ima 68 godina.
Zato se i dalje nada pomilovanju kao aktu milosti predsednika države. Prošle godine dobio je status „slobodnjaka” pa povremeno odlazi kući za vikend, a važi za jednog od najdisciplinovanijih zatvorenika u Nišu.
Kakav je pravni status Vučka Manojlovića i ima li pravnih razloga da bude pomilovan, upitali smo dr Milana Škulića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
– Pomilovanje se svodi na mogućnost da u nekim izuzetnim situacijama najviši predstavnik jedne grane vlasti interveniše u odnosu na pravnosnažne odluke druge grane vlasti koje se tiču vrlo važne krivičnopravne materije. To znači da predsednik države može da pomiluje osobe koje su osuđene pravnosnažno, a čak izuzetno i da ih oslobodi od krivičnog gonjenja. Pri tom on nije dužan da obrazlaže svoje odluke o pomilovanju ali je uobičajeno da se svaka takva odluka temelji na ozbiljnim razlozima. Iako je to „akt milosti”, koji se ne obrazlaže, njime se ipak u praksi mogu ispraviti i neke nelogičnosti, pa i potencijalne sudske nepravde koje su na žalost uvek moguće – objašnjava dr Škulić.
Pomilovanja se nikada ne daju masovno niti suviše često jer bi to bila neopravdana „inflacija predsednikove milosti”.
Dvadesetak poslednjih smrtnih kazni u Srbiji nisu izvršene jer se godinama čekalo da najteža krivična sankcija bude ukinuta.
– Kada je smrtna kazna ukinuta, tada je i Vučku Manojloviću, ona „rutinski” zamenjena kaznom od 40 godina zatvora. Ta kazna samo je kraće vreme kod nas postojala kao zamena za smrtnu kaznu, dok je kasnije za najteža krivična dela uvedena posebna sankcija, a to je kazna zatvora u rasponu od 30 do 40 godina. Pri tom nije moguće da sud izrekne kazne u rasponu od 20 do 30 godina, ali aktom pomilovanja kazna se praktično može skratiti i na 28 godina – objašnjava dr Škulić.
Kada donosi akt o pomilovanju, predsednik države nije uslovljen odredbama Krivičnog zakonika koje su obavezujuće za sud.
– Iako je nezahvalno komentarisati slučaj iz prakse, činjenica je da Manojlović očigledno nije imao sreće ni u sudskom postupku, u kome nije baš potpuno jasno ni utvrđena njegova uloga u krivičnom delu, ali posebno sa reformom našeg krivičnog prava, pa ni sa tumačenjem prethodne komisije za pomilovanje. Sada se ispostavlja da nije ispunio ni uslov iz Zakona o amnestiji. Iako je u poznim šezdesetim godinama, još nije navršio 70 godina. Da ima toliko godina, sada bi automatski bio na slobodi, jer svi osuđenici koji su navršili 70 godina u vreme stupanja na snagu Zakona o amnestiji puštaju se na slobodu ako su izdržali tri četvrtine kazne – kaže naš sagovornik.
Prema podacima zatvorske uprave, u slučaju Vučka Manojlovića uveliko je ostvarena svrha kažnjavanja i on je među najdisciplinovanijim osuđenicima.
Da li bi akt milosti bio opravdan s obzirom na žrtvu krivičnog dela i njegovu porodicu?
– Porodica žrtve ubistva ne može biti blagonaklona, ali vreme koje je ovaj osuđenik do sada proveo u zatvoru svakako ne predstavlja malu kaznu. Kada se zna da je on godinama čekao da bude pogubljen u prisustvu vlasti, onda se može zaključiti da je on skupo platio ono što je učinio, a stvar postaje komplikovanija kada znamo da je taj predmet u sudskoj praksi već poprilično poznat po ne sasvim adekvatno utvrđenom činjeničnom stanju – napominje dr Škulić.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 09.01.2013.
