Izvor: Politika, 30.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički protivnici najčešće prete
Preteće poruke iz političkih ubeđenja su nabijene mržnjom i besom, zbog čega su veoma opasne, pa često dolazi i do napada na određenu ličnost
Pretnje javnim ličnostima opasne su onoliko koliko je ozbiljan čovek koji ih upućuje. Ipak, najčešće nije poznato ko je osoba koja preti, niti ko se krije iza navodnih organizacija koje potpisuju preteća pisma. Osim ličnog obezbeđenja, javno obelodanjivanje pretnji je najbolji način zaštite od osobe koja ih upućuje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovo je za „Politiku” izjavio kriminolog Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. On smatra da je svako držanje pretnji u tajnosti loše za čoveka kome su one upućene.
Posle niza pretećih pisama koja su iz Amerike upućivana na adresu Tužilaštva za ratne zločine, FBI je u decembru ove godine objavio da je tim povodom više osoba privedeno na razgovor, kao i da je lociran osnovni krug ljudi iz kojeg stižu pretnje. Privedena su trojica američkih državljana srpskog porekla, kojima su uzeti otisci kako bi bili upoređeni sa tragovimanađenim na pretećim pismima koja su stigla u tužilaštvo.
Od tada nije bilo informacije o daljem toku istrage, niti da li su privedeni imali veze sa pretećim pismima.
Intenzivnije pretnje počele su u januaru ove godineda stižu Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine koji, bar prema medijskim napisima, zauzima prvo mesto na listi javnih ličnosti kojima je najčešće prećeno.U jednom od pisama poslatim iz SAD-a navedeno je da će on „kao dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono što zaslužuje – metak u čelo”. Potpisnici su bili „Grupa Srba” i „Organizacija za zaštitu Srba”.
Isto su bila potpisana i preteća pisma koja su u aprilu ove godine upućena Oliveru Duliću, tadašnjem predsedniku srpskog parlamenta. Tada je uz pogrdne reči poručeno „da mu je mesto pred streljačkim strojem, a ne u vlasti, kao i Tadiću, Đeliću, Dinkiću, Čanku, Draškoviću, Jovanoviću”.
Tadiću je, putem plakata sa njegovom i fotografijom Božidara Đelića na kojima je pisalo „državni neprijatelj”, prećeno u maju posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ubrzo je tim povodom optužen Vladica Simonović, vođa organizacije Familija srpskih navijača, kome se trenutno sudi.
Hapšenja i izručenja dvojice haških optuženika koja su se dogodila sredinom 2008. godine bila su propraćena žestokim pretnjama upućenim mnogobrojnim nosiocima najodgovornijih državnih funkcija. Smrću je prećeno Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, Ivici Dačiću, ministru policije, Rasimu Ljajiću, šefu Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom. Na njihove adrese stigla su preteća pisma u formi čitulja.
Ljajić je tada dobio najdirektnije i najozbiljnije upozorenje da će „završiti kao njegov Đinđić”. Pretnje su stizale putem direktnih telefonskih linija njegovog kabineta.
Zatim, početkom avgusta Tadiću pretnje stižu iz Beča. U ručno napisanom pismu, potpisanom sa „Pravedni Srbi”, između ostalog navedeno je: „Hag pušta lopove i dželate, a ti hvataš srpske idole. Biću prvi Srbin koji se opasao eksplozivom i digao vas i pojedine zapadne dželate u vazduh kada se najmanje nadate”.
Radovanović smatra da istaknutim javnim ličnostima najčešće prete politički protivnici koji su u istoriji ove zemlje činili teška zlodela.
– Ta pisma upućuju politički i ideološki protivnici. Pretnje su zbog političkih ubeđenja i vrednosti jako zasićene emocijama i vrlo često teraju na akciju. One su nabijene mržnjom i besom, zbog čega su veoma opasne, pa često dolazi i do napada na određenu ličnost – naglašava Radovanović.
Pored njih, kako kaže naš sagovornik, druga kategorija osoba koje upućuju pretnje su psihopatske strukture ličnosti.
– Oni uživaju u tome da nanose bol i patnju ljudima koje ne podnose. Postoji još jedna kategorija vrlo opasnih ljudi, ali oni su relativno retki. U nju spadaju duševni bolesnici, naročito šizofreničari. Oni mogu da budu jako opasni ukoliko boluju od paranoidne šizofrenije, zbog čega stalno imaju utisak da ih neko prati i ugrožava – objašnjava Radovanović.
Kriminolog Radovanović napominje da su najčešće one pretnje koje upućuju osobe koje je on svrstao u drugu kategoriju. On smatra i da su sve ostale pretnje koje ne mogu da se podvedu u ove tri kategorije, manje opasne.
– Ipak, pretnje nikako ne bi trebalo ignorisati već bi trebalo tražiti njihov izvor, hapsiti osumnjičene i kažnjavati ih žestoko, jer blage kazne nemaju nikakav efekat – ocenjuje naš sagovornik.
Tužilaštvo za ratne zločine je posle svake od pretnji reagovalo objavljivanjem te informacije u javnosti, uz napomenu da to ne može da poremeti njihov posao, već da samo pokazuje u kakvim uslovima zaposleni rade. Iako su detalji pretnji bili objavljeni u novinama, većina javnih ličnosti, nije htela da ih komentariše u javnosti uz napomenu da bi njima trebalo da se bave nadležni organi.
Osobama kojima su pretnje upućene, bar za sada, ne preostaje ništa drugo do da ih prijave, zatraže dodatno obezbeđenje i pretnje objave javnosti. Jer kada je reč o pretnjama koje su, kako je utvrđeno, mahom stizale iz inostranstva, osim podatka iz FBI, drugih informacija o procesuiranju slučajeva nije bilo.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 31/12/2008]
.jpg)
