Izvor: Blic, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političke stranke pod kontrolom tajnih službi
Političke stranke pod kontrolom tajnih službi
Kontrole tajnih službi u Srbiji i dalje nema jer postoji prećutni dogovor većine političkih stranaka da se ne uspostavi ta kontrola i sigurno je da službe preko pojedinih ljudi utiču na poteze stranaka, kaže za 'Blic' Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta 'Union' i vodeći stručnjak u Srbiji za pitanje reformi službi bezbednosti.
On je, između ostalog, autor više knjiga u kojima je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taj problem analiziran kroz iskustva zemalja nekadašnjeg istočnog bloka i jedan od autora predloga zakona koji uređuju kontrolu tajnih službi. Kod nas i dalje nema prave kontrole tajnih službi?
Nema prave skupštinske kontrole. Na nekadašnjem saveznom nivou postojao je dobar zakon iz 2002. prema kojem se išlo se na modernu varijantu da predstavnik opozicije bude predsednik komisije za kontrolu. To, nažalost, nije funkcionisalo kod nas jer predsednik odbora Dragan Todorović iz SRS nije zakazao ni jedan sastanak komisije. Mogu razne teorije da se izvedu zašto SRS ne želi da kontroliše tajne službe i možda je to vezano za vreme Jovice Stanišića (nekadašnjeg šefa DB) i formiranje političkih stranaka.
Zašto kod nas nije sproveden nulti model u službama bezbednosti, koji nalaže da se formiraju potpuno nove službe sa novim ljudima?
- Prvo, u pitanju je karakter 5. oktobra koji nije bio revolucija jer je nastao putem izbora i putem malih paktova između dolazećih političara i snaga bezbednosti. Nulti model je primenjen u baltičkim zemljama i delom u Češkoj jer je njihova osnovna ideja bila da odvoje svoje službe od KGB-a. Jasno je da DOS nije bio spreman za reformu sektora bezbednosti i velika greška je što ni jedna od tri vlade (Đinđićeva, Živkovićeva i Koštuničina) nije to stavila na listu prioriteta. Neko vreme u službama su bili ljudi iz bivšeg režima, pa je DOS zavisio od tih kadrova, a posle im se dogodio protest JSO, kada je JSO postavio svoje ljude. Te prve godine su izgubljene za reforme.
Takođe, DOS nije ispunio predizborno obećanje o otvaranju dosijea. Tek nakon atentata na premijera Đinđića postali su svesni problema, ali i policijska akcija 'Sablja' nije iskorišćena da se napravi rez u službama bezbednosti. 'Sablja' je pokazala da iz službe dolazi veliko zlo, ali nije iskorišćena za duboke i korenite promene. Da li je glavna prepreka u reformi tajnih službi što nije bilo političke volje?
Osnovno je da dosad nije bilo političke volje, a ima nekoliko pretpostavki zašto je nema. Prva je da je u vreme Jovice Stanišića DB formirao neke od opozicionih partija i uticao na njihov rad. Druga teza je da je bilo opasno naglo reformisati službe jer je postojala opasnost da prestanu da rade. Sadašnji šef BIA Rade Bulatović kaže da su uglavnom otišli ljudi koji treba da odu i da je promenjena jedna trećina kadra. Suština, međutim, nije samo u promeni kadra, već u definiciji ciljeva. Dosad nisu definisani ciljevi?
Nismo doneli nacionalnu strategiju bezbednosti koja treba da definiše ciljeve. Nakon donošenja Zakona o BIA 2002. ostalo je neslaganje između nas iz civilnog sektora i Vlade jer su BIA ostala policijska ovlašćenja, pa oni mogu i da hapse. U izveštaju Koraćeve komisije navodi se da je jedan od uzroka atentata na premijera i to što nije tačno utvrđena nadležnost BIA i MUP-a, u stvari, ko je nadležan za obezbeđenje. Kada se govori o reformi, nije samo u pitanju BIA, nego dve vojne službe i služba pri Ministarstvu spoljnih poslova. Kako rešiti problem sa različitim tajnim službama koje su često i suprotstavljene?
Ukoliko ima više službi, mora da postoji jedinstvena 'kapa', da li kao kod Amerikanaca - obaveštajna zajednica za koju je nadležan savetnik predsednika ili da postoji jedna glavna i objedinjujuća služba. Bitno je da između službi teku informacije. Moguće je da se formira jedna agencija sa različitim odeljenjima za kontraobaveštajne poslove, vojna pitanja i spoljne poslove. Skuplja je varijanta sa više službi i teže je kontrolisati novac koji se izdvaja za njihov rad. Ranije ste govorili da lustracija može da bude rešenje za problem tajnih službi, ali kako može tu da se sprovede, kada nije sprovedena ni u društvu?
U Albaniji su tek pre neki dan pristupili pravoj lustraciji, iako je od pada komunizma prošlo više od 15 godina, što je, kada se poredi sa 5. oktobrom 2000. znatno duži period. Neki smatraju da lustracija ima smisla ako se odmah sprovede jer stari kadar vremenom nalazi prostor da se zaštiti i pozicionira. Kod nas je primer da, recimo, članovi SPS prelaze u druge stranke.
Mi smo jedini u regionu doneli Zakon o lustraciji, ali Skupština nije htela da obrazuje komisiju koja bi bila zadužena za sprovođenje zakona. Lustracija može da se sprovede jedino ako se otvore dosijei. Dosijei moraju da pređu u ruke nezavisne komisije, a ne da BIA i druge službe i dalje raspolažu njima.
Plašim se lustracije jer bi kod nas zbog našeg mentaliteta posledice bile žestoke. U Nemačkoj je to prošlo sa nekoliko samoubistva, razvoda brakova, teških porodičnih lomova i nekoliko fizičkih obračuna.
Vuk Z. Cvijić Zloupotreba medija U kojoj meri tajne službe preko medija utiču na javno mnjenje?
To je čest slučaj i u svetu. Ne mora da se ima ceo medij u rukama, dovoljan je jedan čovek. Kod nas se već videlo da su mediji upotrebljavani i zloupotrebljavani.
