Izvor: Blic, 01.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija, sudovi i tužilaštva nemoćni da spreče
Policija, sudovi i tužilaštva nemoćni da spreče manijaka
U domaćem zakonodavstvu praktično ne postoji mogućnost zaštite pojedinca od dosadnih, nasrtljivih ili opasnih ljudi. Koliko je teško zaštititi se na legalan način pokazuje slučaj Beograđanina Č.T, čiju ćerku već nekoliko godina stalnim pozivima maltretira jedan muškarac. Svaki pokušaj Č.T. da dobije institucionalnu zaštitu završio se neuspešno.
- Počelo je pre tri godine kada je on video >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moju ćerku na nekoj žurci. Nisu razgovarali i nije bilo kontakta, ali je on nekako došao do našeg kućnog broja telefona i počeo da je zove u bioskop, na večeru i slično. Zakazivao mi je sastanke da bi tražio ruku moje kćerke, premda nikad nisu imali nikakve veze, i premda mu je moja kćerka stotinu puta objasnila da ne želi kontakt sa njim. Zatim sam se na telefon javljao ja i dugo razgovarao sa njim, pokušavajući da ga urazumim - priča Č.T.
U pokušaju da reši problem, Č.T. je pozvao na sastanak mladića i njegovog oca.
- Njegovom ocu sam objasnio da se radi o uznemiravanju i maltretiranju cele porodice. Čoveku je bilo neprijatno, izvinjavao mi se, ali je na tome sve ostalo. Uznemiravanja nisu prestala - kaže Č.T.
Shvativši da ne može lično da ubedi mladića da odustane, te da ni od njegovih roditelja nema vajde, Č.T. je potražio pomoć nadležnih institucija.
- Kod socijalnih radnika sam naišao da svojevrsni zid. Delovali su apatično, objašnjavajući da ne mogu ništa da učine, te da čak i u 'konkretnijim slučajevima' njihovi napori bivaju obezvređeni. Podnosio sam nekoliko puta prijave policiji koja ga je privodila i saslušavala. Sudija za prekršaje ga je oslobodio, sa obrazloženjem da nije uradio ništa konkretno. Policajci i sudija su mi rekli da im je jasno da s njim nešto nije u redu, ali da ne mogu ništa da učine, jer nema počinjenog krivičnog dela. Tražili smo, čak i preko javnog tužioca, da ga pregleda psihijatar i da mu se, barem uslovno, zabrani da nas poziva i dolazi na vrata. Kada je to stiglo do sudije, ponovo nije bilo presude, jer navodno nema dela - priča Č.T.
Pritisak na njegovu porodicu zatim je postao nepodnošljiv i život se promenio u velikoj meri.
- Šokirani smo činjenicom da je nemoguće na legalan način staviti zabranu toj osobi da nas uznemirava. Ne mogu da verujem da ne postoji zakonski način da se sankcioniše ovakva vrsta maltretiranja, pa i potencijalna agresija, jer definitvno je reč o nenormalnom ponašanju čiji je razvoj nepredvidljiv. I pored jasnih dokaza da je reč o čoveku sa psihičkim problemima, sud mu ne određuje ni elementarnu meru psihijatrijskog veštačenja, zato što naš zakon ne poznaje mentalno maltretiranje kao problem, sve dok se to ne izrodi u nešto po pravilu dramatično, često i tragično. Takav zakon vas direktno upućuje na to da stvari uzmete u svoje ruke, a zatim će vas taj isti zakon goniti zašto što ste 'uzeli stvar u svoje ruke'. Neverovatno - kaže Č.T. Z. Dojić
Žrtve i dalje bez zakonske zaštite
Vesna Nikolić-Ristanović iz Viktimološkog društva kaže za 'Blic' da zaštita od uznemiravanja i maltretiranja nije regulisana domaćim zakonodavstvom. Postoje krivična dela kao što je ugrožavanje sigurnosti, ali zasad ne postoje odredbe nalik onima u evropskom pravu, a koje bi propisivale zabranu pozivanja ili prilaska određenoj osobi.
- U anglosaksonskom i evropskom pravu postoje krivična dela na osnovu kojih neko može biti kažnjen zbog uznemiravanja, pretnji i uopšte narušavanja normalnog života drugih ljudi. Često se dosuđuju uslovne osude koje se aktiviraju ako ta osoba prekrši zabranu poziva ili prilaska. Viktimološko društvo je predložilo da se i kod nas uvedu slične zaštitne mere, i to je ušlo u Nacrt zakona o braku i porodici. To bi se odnosilo na slučajeve nasilja u porodici ili maltretiranje bivših supružnika, a moglo bi se primeniti i u situacijama konfliktnih odnosa devojaka i mladića - kaže Nikolić-Ristanović.
