Izvor: Blic, 23.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija ga strpala u zatvor, pa ga tražila
Policija ga strpala u zatvor, pa ga tražila
ČAČAK - Kada je pre desetak dana Zoran Katić (53), nezaposleni autoelektričar iz Prijevora, krenuo iz svog sela za Čačak, ni on ni njegova porodica nisu slutili da će narednih sedam dana jednostavno 'nestati'. I dok su ukućani strahovali da se dogodilo najgore, jer ni posle prijave nestanka policiji i objavljivanja na medijima nikakvog traga nije bilo, Zoran se u prošli ponedeljak javio da je živ i da se nalazi u zatvoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << udaljenom desetak metara od čačanskog SUP-a!
Katić je 14. decembra rano ujutru krenuo u Čačak kako bi prijavio promenu mesta boravka u ličnoj karti, ali od trenutka kada je ušao u policijsku stanicu našao se u zoni sumraka.
- Službenica mi je rekla da ima problema sa podacima u kompjuteru. Rekla je da je trebalo da platim 8.100 dinara za neke dve prekršajne prijave. Za jedan prekršaj sam znao, a drugog se uopšte ne sećam, jer se odnosio na navodno nevezivanje pojasa dok sam vozio kroz Ćupriju - započinje umornim glasom svoju priču Katić.
Ubrzo se našao u sudu za prekršaje, gde mu je rečeno da mora da plati kazne. Pošto nije imao para kod sebe, zamolio je da se posluži telefonom kako bi mu neko iz sela doneo novac, ili da ode sam.
- Međutim, nisu mi dozvolili, rekli su da ću morati da odležim 16 dana u zatvoru. Tražio sam da se javim porodici. Majka je šlogirana, supruga teško bolesna, sin ima bronhitis, a ni sestra koja živi u Čačku nije dobrog zdravlja. Znao sam da će se potresti kada im javim, ali će bar znati gde sam. Ali mi ni to nisu dozvolili, već su pozvali policajca koji me je sproveo do zatvora. Zamolio sam ga da pozove moje i na cedulji mu napisao broj. Obećao je, ali očigledno to nije uradio. Ni u zatvoru mi nisu dozvolili da telefoniram - priča Zoran.
Na njegove reči nadovezuje se sestra Ružica Andrevski, koja je zbog teškog zdravstvenog stanja majke i snahe jurila sama na sve strane.
- Već sam ga videla u nekom jendeku pregaženog, zaklanog ili mrtvog. Šta sam drugo mogla da pomislim, šest dana na svakih pet sati zvala sam policiju, a nestanak sam prijavila odmah sutradan - priča Ružica isprekidano.
Policiji je, kako kaže ona, dala Zoranovu sliku i opis. Rekli su joj da će objaviti potragu i preporučili da nestanak oglasi na medijima, jer možda neko nešto zna.
- Zoran nikada nije negde zanoćio a da se kući nije javio. Zvala sam bolnice, sa crnim slutnjama tražila ga pored puta za Prijevor. U policiji su govorili da ne brinem! Majci i snahi je bilo sve lošije, Zoranov sin je morao u bolnicu zbog bronhitisa. Mislila sam da nema kraja našoj nesreći. A onda je u ponedeljak uveče zazvonio telefon. Zoran se javio i rekao da je u zatvoru! Umalo se nisam onesvestila - prvo od sreće što je živ, a onda kad sam čula gde je - govori Ružica.
Zoran kaže da je svakog dana molio ljude da mu dozvole da pozove ukućane, ali tek sedmog dana kada je prešao u slobodnjake jedan zatvorenik mu je dao 'halo karticu'. Tada je shvatio da niko, ni iz policije, ni iz zatvora, nije obavestio njegove najbliže gde se nalazi, i da apsurd bude veći, da policija čak traga za njim. Ružica je u utorak, 20. decembra, donela 5.500 dinara, za preostali deo kazne i tako je Zoran 'pronađen'!
- Opet sam otišla u policiju da pitam kako se to moglo dogoditi da im 'nestali' čovek bude pred nosem, a da ne mogu da ga nađu, dok mi premiremo od straha. Samo su mi rekli da nisu imali vremena da provere. Ni reči izvinjenja - kaže Ružica.
Biljana Nastić, portparol čačanskog SUP-a, rekla nam je da je policajac postupio po naređenju sudije za prekršaje i sproveo Katića do zatvora. Policija, kako je ona objasnila, nije imala obavezu da obavesti porodicu, jer se radi o izvršavanju naredbe, a ne o klasičnom hapšenju.
