Izvor: S media, 03.Sep.2011, 23:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija "češlja" i recepte
Lekari koji su propisivali enormne količine lekova moraće i krivično da odgovaraju, o tome smo već razgovarali sa MUP-om. Fantomske firme, koje čak nisu iz naše branše, obaraju nam tendere i zbog toga trpi na hiljade pacijenata. Zakon o javnim nabavkama mora da se promeni - kaže direktor RFZO Aleksandar Vuksanović.
Izdavanje recepata ubuduće će kontrolisati i policija, a Republički fond za zdravstveno osiguranje obavestio je MUP o svim dosadašnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zloupotrebama koje su otkrivene. Tamo gde bude bilo osnova biće i krivične odgovornosti, najavljuje u intervjuu za P r e s s direktor RFZO Aleksandar Vuksanović.
On tvrdi da nestašice lekova neće biti, kao i da se zasad ne razmišlja o povećanju participacije.
Kako ćete rešiti zloupotrebe prilikom propisivanja lekova, da li će lekari biti kažnjeni?
- Postoji kontrola koja utvrđuje da li se poštuju kriterijumi za propisivanje lekova koje je definisala struka. U svim slučajevima gde se utvrde zloupotrebe postojaće konsekvence. One mogu biti materijalne, odnosno da se RFZO nadoknadi izgubljen novac, biće prijava Lekarskoj komori Srbije, a tamo gde ima elemenata biće i krivične odgovornosti.
Šta je kontrola utvrdila, koji lekovi su se najviše propisivali, odnosno zloupotrebljavali?
- Razni, od pumpica za opstruktivne bolesti pluća, preko antibiotika, do lekova za psihijatrijske bolesti.
Brže do operacije srca
Policajci mirno gledali kako manijak bode ljude na Bir festu!
Upomoć, komšinica baca čini na mene!
Kažete da je policija obaveštena o takvim slučajevima?
- Već sam razgovarao sa ljudima iz policije. Lekari moraju da vode računa šta i koliko propisiju. Ko se ponaša kriminogeno mora da snosi krivičnu odgovornost.
Napravili ste nove pozitivne liste lekova i bilo negodovanja što su neki medikamenti izbačeni. Po kom kriterijumu se lekovi stavljaju na listu i izbacuju sa nje?
- Struka je ta koja definiše šta je neophodno da bude na listi i kakav je model propisivanja tog leka. RFZO je u obavezi da poštuje njeno mišljenje.
Da li je neko pokušavao da izvrši pritisak na vas da se neki lek stavi ili skine na listu ili skine s nje?
- Na mene ne. Otkako sam došao na mesto direktora RFZO, komisije su promenjene i proširene. One se možda nekom čine preglomaznim, pošto imaju po devet, 11 ili 13 članova, ali to je garant da će struka i samo struka definisati kriterujeme. Priznaćete, mnogo je teže uticati na komisije koje imaju toliko članova.
Ko bira članove komisije?
- Članovi se biraju iz redova najeminentnijih supspecijalista iz određenih oblasti medicine sa cele teritorije Srbije. Oni koji su se profilisali kao najuspešniji u određenoj oblasti su i kandidati da budu u komisiji, tako da nju čine najbolji kardiolozi, najbolji pulmolozi...
Najavili ste tender za citostatike najnovije generacije.
- Taj tender će biti raspisan već naredne nedelje. Radi se o takozvanim inovativnim lekovima. Pošto svaki takav lek ima samo jednog proizvođača, onda je zakonski postupak mnogo brži i lakši nego kada ih ima više, pa će ceo postupak biti brzo završen.
Koliko je novih citostatika na listi i koji su?
- Pet ih je, a među njima su „demodal", „sunitinib", „tarceva"...
Koliko košta jedan takav lek?
- Mnogo, zato što je, recimo, da bi se napravio jedan takav lek, u proseku potrebno milijardu i po evra. Primera radi, „tarceva" košta oko 800.000 dinara za jednog pacijenta za samo mesec dana terapije. Pa evo, ukupno smo za nabavku tih citostatika, samo za period do kraja godine, izdvojili čak 135 miliona dinara.
Rekli ste nam da kod ostalih tendera imate mnogo problema.
- Radi se o tome da Zakon o javnim nabavkama omogućava da se fantomske firme jave i obore tender, iz nekih svojih interesa ili čiste pakosti što nemaju šanse da dobiju posao. To su firme koje se čak i ne bave potrebnom delatnošću. Imali smo slučaj da se javila knjigovodstvena firma, uložila žalbu, što po zakonu ima pravo, i zaustavila nam tender, a mi zbog toga nismo znali šta da radimo sa pacijentima na dijalizi.
Ako smo dobro shvatili, oni ulažu žalbu kad god im se prohte, a tenderska procedura automatski mora da stane?
- Da. Koriste rupu u zakonu. Znači, zakon mora da se promeni. I to ne mislimo samo mi, mnoge druge ustanove i institucije takođe imaju silne probleme. Takođe, Komisija za zaštitu prava ponuđača mora mnogo brže da reaguje, a ne da žalbe kod njih stoje mesecima.
Da li je bilo pritisaka kada ste počeli da sređujete liste čekanja za kardiohirurške operacije?
- Mi nemamo uređene liste čekanja ni za jednu oblast. Rešili smo da uvedemo red tamo gde je to najpotrebnije. Napravili smo centralizovanu listu za kardiohirurške pacijente, što nije bilo ni lako, ni jednostavno, a ni jeftino. Kada smo počeli da je sređujemo, baratalo se sa 5.000 imena ljudi koji čekaju na te operacije, što je zastrašujuće. Međutim, kada smo krenuli da radimo, videli smo da je to neuređena oblast. Ne želim da kažem da je to namerno bilo neuređeno...
(P r e s s)
