Izvor: Večernje novosti, 13.Sep.2012, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policajac pucao sebi u srce
BEŽIVOTNO telo Gorana Jovića (51), policajca iz Komandnog centra PU Beograd, pronađeno je prošle noći, oko 1.30, u parku u Ulici Jovana Bijelića, u beogradskom naselju Braća Jerković. U prvom trenutku mislilo se da je Jović ubijen, ali po dolasku policije i Hitne pomoći, konstatovano je da je izvršio samoubistvo, pucajući iz službenog pištolja - u srce.Kolege i porodica Gorana Jovića bile su juče, saznavši za nemili događaj, šokirane. Za njega imaju samo reči hvale, kako zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << profesionalizma, tako i zbog toga što je, kako kažu, „bio veliki čovek“.- Imao je materijalnih problema, ali i zdravstvenih, odnosno psihičkih - objašnjava jedan od Jovićevih kolega sa posla. - Ne datira to od juče, naprotiv. Sve je naopako krenulo od povratka sa Kosova, kako problemi s novcem, tako i sa zdravljem, u braku, odnosima s ljudima...U policiji, međutim, kažu da se tragedija mogla naslutiti. Navodno, Jović je u nekoliko navrata čak umeo da kaže da mu je „svega dosta“ i da „ne može više“. Na to se, izgleda, niko od nadležnih nije obazirao.U porodici Gorana Jovića, muk. Majka Slobodanka, inače bivši radnik MUP Srbije koja je u penziji, ne krije suze za sinom.MOLI DECU I KOLEGE DA MU OPROSTE Kako „Novosti“ saznaju od Jovićevih kolega iz MUP Srbije, on je, pre nego što se odlučio na samoubistvo, napisao dva istovetna oproštajna pisma. Jedno je naslovio na svoju decu, dok je drugo prosledio načelniku službe u kojoj je do juče bio zaposlen. U oba pisma, kako saznajemo, Jović moli svoje „mezimice“, odnosno kolege da mu „ne zamere“ zbog onoga što je uradio i kaže da „više nije mogao da izdrži“.- Goran nije bio dobro otkako se vratio sa Kosova. Ali, svoju muku je nosio sam, nije hteo našu pomoć. Na poslu mu je, koliko znam, niko nije ni nudio. A nije jedini koji, posle svega što je doživeo na Kosovu, ima psihičkih problema. Te ljude niko ništa ne pita, niti nadležni brinu o njima. I onda, dogodi se tragedija - kaže majka Slobodanka.Nesrećna žena ovde prekida nakratko svoju priču. Gleda fotografije sina i vraća se u njegovo detinjstvo, mladost...- Nisam mogla noćas da zaspim dugo, kao da sam nešto slutila. Izlazila sam više puta na terasu da pušim. Tako sam i čula pucanj, a potom i policijsku sirenu i videla vozilo Hitne pomoći. Mislila sam da je opet, s obzirom na to da u kraju ima dosta narkomana koji se skupljaju u našem parkiću, neko opljačkan, napadnut, da je bila tuča. Ni slutila nisam da se moj Goran ubio iz pištolja ispred zgrade u kojoj mu žive roditelji, gde je odrastao. Da sam samo nešto naslutila, sišla bih u park...Goranov mlađi brat Vladan Jović potvrđuje priču majke da su svi problemi počeli sa bombardovanjem 1999. i odlaskom na Kosovo:- Nikome nije pričao kakve je tamo stvari video i doživeo. Umeo je samo da kaže da je bilo strašno i da nikome ne želi da proživi ono što je on. Umeo je da bude nervozan, nezadovoljan, nedostupan za sve nas. Imao je krize, naročito noću, kada bih ga čuo kako, dok spava, kuka i zavija... Svi ovi problemi imali su za posledicu i druge, privatne. Niko u ovoj zemlji, mom bratu i njemu sličnima, ne pomaže. Zatajilo je društvo, policija, država za koju su krvarili i onda, nije ni čudo što je moj Goran okrenuo leđa životu i više nije mogao da izdrži - kaže Vladan Jović.Goran je bio oženjen i ima dve ćerke, jednu od 18 i drugu od 9 godina.
Nastavak na Večernje novosti...
