Izvor: Blic, 26.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušao da spali paučinu na tavanu
Pokušao da spali paučinu na tavanu
KRALJEVO - Uroš Karović, kome je 5. maja prilikom igre šibicom kraj kante sa benzinom na tavanu svoje kuće u Kraljevu izgorelo 80 odsto kože, prekjuče se posle uspešnog lečenja na VMA vratio u porodični dom. Ispred kuće sačekali su ga rođaci, komšije, drugari, fudbalski tim za koji igra, ali i celo odeljenje šestog razreda OŠ 'Vuk Karadžić' s poklonom - ogromnim plavim plišanim medvedom.
Uroš je odličan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << đak i dobar fudbaler.
- Sve ću to ponovo da budem. Samo da ozdravim. Jedva čekam da potrčim za loptom - priča i gleda u brata Sefana koga se najviše uželeo.
- Presrećan sam što sam posle toliko dana prvu noć prespavao u svojoj kući, iako sam sanjao neka čudovišta - priča Uroš i dodaje da jedva čeka da pojede maminu supu.
Konačno, uspeli smo da saznamo i pravu istinu zbog čega se u trenu, dan uoči porodične slave, pretvorio u živu buktinju.
- Hteo sam šibicom da upalim paučinu na gredama potkrovlja, iznad kante sa benzinom. Šibica je gorela, gorela i dogorela mi do prstiju. Kad je počelo da me peče, bacio sam je i ona je pala na benzin. Eto, tako je bilo. Jedino se sećam da u paučini nije bilo pauka, jer ne bih mogao da ga ubijem - priča Uroš.
I dok su se lekari na VMA borili za život dečaka, familija, kolege Uroševih roditelja Mire i Njegoša iz ZC 'Studenica' i JKP 'Čistoća' gradili su izgorelo potkrovlje. Njegoš priča da su se i prve Uroševe reči kada je dolazio k sebi odnosile na kuću.
- Pitao me je da li je kuća izgorela. Odgovorio sam da nije i da mi je najvažnije da on ozdravi - kaže on posmatrajući sina.
U kući Karovića ponovo radost. Deda Dragoš, koji je 5. maja gledao unuka u plamenu dok istrčava na dvorište i zapomaže, malo govori.
- Samo da je on nama živ. Hvala Bogu, opet smo zajedno - kaže Dragoš.
Mali Uroš slavi rođendan 1. oktobra. Za taj dan se priprema veliko slavlje. Mira i Njegoš pozivaju sve lekare, donatore, novinare, prijatelje i familiju da zajednički proslave trinaesti, ali, kako rekoše, i prvi rođendan sina. D. Marković
