Izvor: Blic, 12.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poginuo jedini đak seoske škole
Poginuo jedini đak seoske škole
Aleksandar Gligorijević, učenik četvrtog razreda osnovne škole u Solotuši, preminuo je posle pada na školskom bazenu. Nesrećni dečak je dvadesetak dana bio u komi i svi pokušaji lekara da mu spasu život ostali su bezuspešni.
Kako smo nezvanično saznali, Aleksandar je bio sa ocem Dragišom na kupanju na bazenu u školskom dvorištu u selu Solotuša. Posle poslednjeg kupanja, pri izlasku iz bazena, onesvestio se i pao. Od prisutnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mu je pružena pomoć, potom je odvezen u Bajinu Baštu, pa u Užice, gde je u komi proveo dvadesetak dana. Prema pričanju meštana, lekari u Užicu su konstatovali da je dečak preminuo zbog neadekvatno ukazane prve pomoći. Naime, nije mu na vreme izvađen jezik, tako da je dečakov mozak suviše dugo bio bez kiseonika.
- Mali Aleksandar je i pre dve godine na istom bazenu, u vodi, pao u nesvest. Srećom, tada mu je prva pomoć ukazana na vreme i stručno, a lekari nikad nisu utvrdili uzrok tih njegovih čestih padova - kaže vidno utučen tragedijom porodice Gligorijević penzioner Mihajlo Tošić, čija je kuća neposredno pored škole u Solotuši i nastavlja:
- Bazeni ove dubine, pogotovu ako su u školskom dvorištu, morali bi da imaju spasioca i stručnu medicinsku ekipu, jer je reč o deci.
Aleksandar je trebalo u septembru da krene u četvrti razred i da bude jedini đak u školi u Solotuši. Škola u ovom selu, koja će uskoro napuniti 100 godina, nedavno je renovirana zahvaljujući donaciji IRD-a, promenjena je stolarija, sređene su učionice, dvorište je osvetljeno reflektorima, napravljen je i bazen za kupanje. Nažalost, on je bio koban za jedinog đaka ove škole.
- Škola nam je sada mnogo lepa, sve je novo, ali mi nedostaju drugovi. Tu smo samo ja i Aleksandra, i nemam sa kim da igram fudbal - rekao nam je pre nekoliko meseci Aleksandar kad smo za 'Blic' radili priču o ovoj školi. Aleksandra Kovačević u septembru kreće u peti razred u školu u Pilici. Nesrećni Aleksandar je trebalo da bude jedini đak u jednoj od najsređenijih škola na ovim prostorima.
Dečak je živeo sa ocem, babom i dedom u zaseoku Dračinovci. Roditelji su mu se razveli i, prema rečima meštana, to je na njega ostavilo dubok trag. Otac Dragiša, i sam narušenog zdravlja, porodicu je izdržavao radeći kao nadničar u obližnjim krečanama.
- Aleksandar je bio ljubimac sela. Svakodnevno je iz svog zaseoka pešačio četiri kilometra do škole - kažu utučeni meštani Solotuše. Jugoslav Trijić
