Izvor: Glas javnosti, 24.Dec.2009, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poginule sestre
OKUČANI - Sestre Katarina (13) i Daliborka (15) Spiridonović poginule su, a njihovi roditelji Bojan (32) i Tanja (31) teško su povređeni u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče ujutru oko šest sati u Hrvatskoj, na autoputu Zagreb-Lipovac, kod čvora Okučani.
Do nesreće je došlo kada da je Bojan, koji je vozio „audi A6“, italijanskih tablica, u jednom momentu izgubio kontrolu nad volanom. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nezvaničnim informacijama, Bojan je od umora zaspao za volanom. On je, potom, automobilom udario u tri uzastopna saobraćajna znaka, i na kraju se kolima zakucao u betonski stub. Od siline udarca stub se prepolovio, a njegov veći deo pao je na vozilo i na mestu usmrtio devojčice, koje su se nalazile na zadnjem sedištu, tako da su vatrogasci morali da intervenišu i seku lim kako bi došli do njihovih tela.
Niko ih nije obavestio porodicu
Rodbina porodice ispričala je i da ih je najviše pogodilo što ih ni konzulat ni policija nisu obavestili o tragediji, već je to učinila jedna hrvatska agencija.
- Pozvao nas je neki čovek i ispričao šta se dogodilo. Ne znamo ni koje, ni za koga radi, eto... Mi smo poslali zahtev hrvatskoj bolnici da nam vrate tela dece i sada nam samo ostaje da čekamo..., pričaju rođaci.
Posle udesa roditelji su sa povredama opasnim po život prevezeni u bolnicu u Novoj Gradiški. Majka devojčica ima potres mozga i nekoliko slomljenih rebara, a otac tešku povredu glave i prelom desne ruke.
Inače, porodica Spiridonović putovala je iz Vićence u Italiji, gde živi proteklih šest godina, u rodno mesto Lozovik, nedaleko od Smedereva. Oni su za Srbiju krenuli u ponedeljak oko ponoći, otprilike sedam sati pre nesreće.
Ispred porodične kuće Spiridonovića u Lozoviku juče su se okupili brojni rođaci i prijatelji. Većina ljudi trudila se da ostane pribrana i pomogne Dragani Spiridonović, Bojanovoj majci. Neutešna žena nije prestajala da zapomaže, jedva
se održavajući na nogama.
- Koga će sad baka da čeka, ko će sad meni da dođe, deco moja, jecala je baka devojčica.
Bojanov rođeni brat Saša, trudeći se da zadrži suze i ostane priseban, kaže da su njegove bratanice bile zlatne devojčice i da sada više ništa neće moći da nadomesti njihovu tragičnu smrt.
- Katarina je igrala folklor, bila je talentovana i vesela devojčica, baš kao i njena seka. Toliko su se radovale... Moj brat i snaja živeli su šest godina u Italiji, ali su devojčice uglavnom bile sa nama u Lozoviku, jer im je bilo teško da dobiju vize i odu kod roditelja. Odskora se sve sredilo, preselile su se kod mame i tate i, evo, ovo da se dogodi, priča Saša, dok sve teže obuzdava suze.
Neutešni čovek priča i kako su u Srbiju putovali da bi prisustvovali venčanju Bojanove i njegove sestre od strica.
