Izvor: S media, 04.Nov.2011, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poginula da spase sestru
Porodice preuzele tela Dijane Đorović i Radomira Vučkovića studenata stradalih u Beogradu. Sve je radila samo da meni bude bolje, čak je i umrla umesto mene - kaže u suzama Tijana.
"Seko, moja snago i uzdanico, moja druga majko! Otišla si u smrt da bi mene spasila! Nikada to sebi neću oprostiti!", kriknula je u petak devetnaestogodišnja Tijana Đorović, kada je iz Beogradske kapele, u belom kovčegu, izneto telo njene tri godine starije sestre Dijane, studentkinje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koja je prethodne noći, zajedno sa kolegom Radomirom Vučkovićem (19), poginula u parku na Zvezdari kada je na njih naleteo autobus "Beobusa".
Tijanin lelek i plač nisu se prekinuli ni kad je rodbina unela kovčeg u pogrebno vozilo. U očaju, zagrljena sa ocem Gojkom, koji je u petak došao iz Raške u Beograd kako bi preuzeo telo poginule Dijane, krenula je za kolima, neprestano ponavljajući:
"Zašto, Bože, zašto? Pa, moja Dijana ni mrava ne bi zgazila. Zar tako da joj se vrati? Seko, kako ću bez tebe?"
Jednog trenutka Tijana je zastala. Pogledala u oca. Onda je izustila:
Zvezdara: Vozač autobusa u pritvoru
Zvezdara: Autobus ubio mladića i devojku!
Krenuo kod roditelja na Kosovo kada ga je pokosio autobus
"Tajo, kako da živimo dalje bez nje? Celog života me je štitila, čuvala, radila i studirala, samo da se ja ne mučim. Evo, i u smrt je otišla umesto mene, a meni je bilo suđeno..."
Bolom skrhan otac, brisao je neutešnoj ćerci suze sa lica, pridržavao je da ne padne.
"Nemoj, sine! Tata sad samo tebe ima! A Dijana će uvek biti s nama!"
Brojni novinari, koji su se sjatili ispred Beogradske kapele, kako bi koju reč prozborili sa nekim od članova porodica ili rodbine stradale devojke i mladića, usudili su se da priđu i Tijani Đorović.
U trenutku je podigla glavu, obrisala suze s lica i rekla:
"Šta da kažem, osim da sam izgubila svoju zvezdu vodilju... Ne sećam se gotovo ničega. Samo, kao kroz maglu, znam da se sve brzo i neočekivano desilo. I da me je moja hrabra sestra odgurnula od sebe i više puta povikala: "Beži, seko, beži!" To njeno "beži", i sad mi odzvanja u ušima... I znam da, šta god da se desi, od one noći nikada i nikuda neću moći da pobegnem."
Tuga i neverica bili su u celoj Raški, a posebno u naselju Misnopolje gde živi porodica Gojka i Jasne Đorović. Deda Boško Đorović nam je stalno, sa suzama i neizmernim bolom, ponavljao: "Bože, što mene ne uze, mene starog, nego nju, našu lepoticu i naš ponos."
"Bila je mirna, umiljata, pametna, obrazovana, zlatna, anđeo jedan... Zašto Bog uzima baš ovakve i to na početku života", pitao se, ridajući, komšija Radoje Trikoš koji je prvi ocu Gojku saopštio tužnu vest.
"Kad je čuo, Gojko je hteo da skoči kroz prozor, roditelj je to, a tuga neizmerna, jedva smo sprečili još veću tragediju", priča Radoje.
Istraga o tragediji koja se dogodila protekle noći još nije okončana. Policija je uhapsila vozača autobusa J. S. (61) kojem je određeno 48-časovno zadržavanje u policijskom pritvoru, a nadležni istražni sudija naložio je veštačenje autobusa i ispitivanje svih okolnosti zbog kojih je došlo do tragedije.
(Novosti)
