Izvor: S media, 03.Jan.2010, 21:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podneta kontratužba

Ovlašćeni pravni zastupnici Srbije podneli su Međunarodnom sudu pravde kontratužbu protiv Republike Hrvatske zbog zločina počinjenih nad Srbima u toj državi od 1991. do 1995. godine.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavljujući podnošenje kontratužbe, rekao da je "Srbija smatrala i u prethodnim godinama, a smatra i dalje, da je uvek bolje da se svi konflikti iz ratova 90-ih godina rešavaju vansudskim procesima, mirnim putem, međutim, za takav pristup Srbije potrebni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su i partneri sa druge strane".

Ovakav pristup Srbije, smatra predsednik Srbije, nikada nije podrazumevao da svi zločini ne treba da budu procesuirani, ali da zločini treba da budu procesuirani u redovnim sudskim procesima.

Predsednik Srbije je rekao da nema nikakve dileme "da ulazimo u jednu novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".

"Ali istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i koje su teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je Boris Tadić.

Sredinom decembra okončan rad na kontratužbi

Prethodno je Vlada Srbije saopštila da se "Republika Srbija odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine".

Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na obimnoj kontratužbi.

Srpska kontratužba je izuzetno obimna, kako navode zvaničnici, i u pet tomova sadrži i detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, ali i obiman, istorijski, dodatak o periodu od 1941. do 1945. godine.

Hrvatska je MSP podnela tužbu protiv Srbije 1999. godine. U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".

Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10 hiljada osoba, dok je više od sedam hiljada bilo zatvoreno u logorima.

MSP je docnije odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnošno bivša Savezna Republika Jugoslavija, nije bila članica UN, a potom odredio rok do 22. marta 2010. godine da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.



Jeremić: Srbija nije imala izbora

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da Srbija nije imala izbora nego da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid.

Srbija je radila sve da do takvog epiloga ne dodje, ali nije imala izbora nego da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid, rekao je Jeremić novinarima u Palati Srbija i dodao da je to odgovor Hrvatskoj na tužbu koju je ta zemlja podnela protiv Srbije.

"Ulazimo u novu fazu odnosa sa Hrvatskom koja podrazumeva sudski proces, ali i pored toga naša namera je da u regionu zapadnog Balkana vlada mir i stabilnost, da pokušamo da saradjujemo na putu integracija u EU", kazao je Jeremić.

On je dodao da je članstvo u EU strateški prioritet za Vladu Srbije i da veruje da je to prioritet koji "dele države zapadnog Balkana".

Konferencija se nastavlja i sutra, a kako je najavljneo obratiće se predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, predsednik Srbije Boris Tadić i ministri Ivica Dačicjh i Dragan Šutanovac.



Tužba Srbije pravno ispravna stvar

Profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu Martin Dikson ocenio je za BBC da

odluka Srbije da tuži Hrvatsku za genocid, kao odgovor na tužbu Hrvatske podnetu pre više od deset godina, nije neuobičajena i u skladu je sa praksom Međunarodnog suda

pravde.

"Kada se pred Međunarodnim sudom pravde nađu sporni slučajevi, često se dešava da tužena strana - u ovom slučaju Srbija - ukaže na pitanja koja osporavaju sposobnost suda da presudi u korist tužitelja", naveo je Dikson.

On je ukazao da se dešava da tužena zemlja pokrene nešto što bi moglo da se nazove protivtužbom, u kojoj se tvrdi da ponašanje tužiteljske zemlje nije bilo u skladu sa zakonima i propisima na način na koji je predstavljeno.

Moguće je, smatra Dikson, da će Hrvatska pokrenuti pitanje nadležnosti suda, ali tu zapravo nema na šta da se osloni, s obzirom da se Sud u novembru 2008. proglasio nadležnim za tužbu protiv Srbije, na osnovu Konvencije o genocidu.

On napominje da postoji i mogućnost da Sud odluči da srpsku protivtužbu posmatra kao poseban predmet, što bi značilo da bi on u proceduru ušao odvojeno, ali to je, kako kaže, malo verovatno.

"Očigledno je da je svrha srpske protivtužbe dvojaka: cilj joj je, pre svega, da odgodi razmatranje hrvatske tužbe. Drugi cilj je politički, a to je da se pokaže da događaji koji su pratili raspad Jugoslavije nisu bili izazvani samo jednostranim potezima Srbije, već da su na delu bili kompleksni politički i međuetnički odnosi u bivšoj Jugoslaviji."

Radi se, dakle o političkom pritisku, čiji je konačni cilj kompromisno rešenje, smatra Dikson i dodaje da bi i sud pozdravio kompromis, jer ne bi morao da donosi tu politički vrlo osetljivu odluku.

Komproms je, podvlači sagovornik BBC, uobičajena praksa u međunarodnom pravu i pitanje je političke volje i želje i jedne i druge vlade da podvuku liniju ispod strašne zajedničke prošlosti i da krenu u budućnost.

Prema rečima Diksona, ako želite da unapredite bilateralne odnose, jedan od načina je da postignete kompromis i prihvatite obavezu da isplatite odštetu, iako pri tom ne

prihvatate krivičnu odgovornost.

"To je uobičajena praksa, i očigledno je da Srbija želi da ide tim putem - da predmet izvuče iz Suda i pronađe praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane", kaže on.

Javnost ne zna šta je to što Srbija nudi Hrvatskoj. Moguće je da Srbija jednostavno nije ispunila sve zahteve Zagreba, pa je Zagreb ocenio da neodustajanjem od tužbe vrši dodatni pritisak na Beograd", smatra Dikson i dodaje da je s druge strane, moguće da Hrvatska jednostavno želi da iznese svoje viđenje rata, i da želi da svet to čuje.



"Mislim da je ova kontratužba poslednja prilika za Beograd da postigne vansudsko poravnanje. Ukoliko ne da rezultat, mislim da će predmet ući u uobičajenu proceduru", naveo je profesor Dikson.

Sagovornik BBC, pritom, kaže da je Srbija pogrešila kada je odlučila da u okviru protivtužbe za genocid podnese i materijal koji se odnosi na stradanje Srba u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata:

"Mislim da je to dimna zavesa - pokušaj Srbije da objasni da su međuetnički odnosi već generacijama napeti. Srbija želi da pokaže da je navodni genocid pri raspadu bivše Jugoslavije deo sistemske netrpeljivosti dve zajednice. Mislim da ne postoji apsolutno nikakva šansa da Sud počne da se bavi i time."

Uvodeći taj materijal, ovenio je Dikson, Srbija je na neki način potkopala svoje argumente vezane za događaje u periodu 1991-95: "Ako morate da se pozivate na nešto što se dogodilo pre 60 ili 70 godina, mislim da će Sud biti manje blagonaklon prema vama nego što bi inače bio".

Činjenica je da ratni zločini nikada ne zastarevaju, ali jedno je tvrditi da je neki pojedinac odgovoran za ratne zločine pre toliko godina, a nešto posve drugo optuživati neku državu za ratne zločine iz prošlosti, ukazao je Dikson.

Profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu izneo je i očekivanje da će razmatranje tužbe Hrvatske početi tokom ove godine, i da će proces biti okončan u roku od godinu i po dana - s obzirom na to da su okončane njegove preliminarne faze, koje, kako ističe, oduzimaju najviše vremena.

Nastavak na S media...

Radio Slobodna Evropa: Tužba - skup postupak bez perspektive

Danas: Beograd i Zagreb se vraćaju u devedesete