Izvor: Blic, 24.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje reforma MUP
Počinje reforma MUP
BEOGRAD - Reforma policije je najveći poduhvat u ovoj državi i ona bi, sa reformom pravosuđa, potpuno trebalo da izmeni postojeći pravni milje. Mnoge kolege smtraju, a ja mislim da je to velika zabluda, da su ključni ekonomski zakoni. To jeste važno, ali reforma pravosuđa i policije uređuju mnogo širi okvir i veoma utiču na ekonomske odnose - kaže za 'Blic' Božo Prelević, savetnik republičkog ministra unutrašnjih poslova za odnose sa inostranstvom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Koliko se odmaklo u reformi policije?
- U nevladinoj organizaciji 'Lex', odnosno 'Ligi eksperata', počeo je još pre 5. oktobra prošle godine rad na izradi zakona o policiji. Tu se radi i zakon o Državnoj bezbednosti, odnosno obaveštajnoj agenciji. Ti ključni zakoni se rade van ministarstva, ali u saradnji sa stručnjacima iz ministarstva, sa fakulteta i iz sudova. Rad na zakonima počeo je od samog korena - od vizije šta u stvari hoćemo da dobijemo. Ova zemlja će ne samo u okviru MUP-a, nego i u skoro svim ministarstvima, imati stalan monitoring međunarodne zajednice. Mislim da su ovim radom udareni temelji nove policije koji će biti zaokruženi zakonima koji će biti doneti u martu. Često je bilo govora o saradnji srpske policije s kolegama iz Evrope. Kakav je stvarni odnos stranih policijskih stručnjaka prema našem MUP-u, savetodavni ili obavezujući?
- Mislim da ćemo morati da odgovaramo na veoma ozbiljna pitanja ukoliko do reforme policije ne dođe i ukoliko bude išla sporo. Zato scenario reforme MUP-a jeste obavezujući. Standard o kojem govorimo prihvaćen je u svim zemljama koje će ući u Evropsku uniju. Mi ne možemo da imamo različitu edukaciju od Evrope, već harmonizovan sistem obrazovanja, ali i svih drugih sistema. Šta je realan interes Evrope u reformi MUP-a Srbije?
- Evropa je spremna da uloži novac i svoju bezbednost štiti i u Jugoslaviji. Rešavanje tih problema u Evropi je mnogo skuplje nego ovde. Mađarska i Slovenija će vrlo brzo ući u šengenski sistem i mi ćemo imati Šengen na granicama. Njih veoma interesuje da u 'predšengenskim zemljama' imaju prve filtere za sprečavanje ekonomske migracija, šverca akcizne robe, narkotika i tako dalje.
Samo povremeno i ne baš uverljivo se govori o kontroli rada policije?
- Niko sa strane nam neće sugerisati da imamo ovakvu ili onakvu vrstu kontrole. U svakom slučaju, ona mora da bude parlamentarna, unutrašnja i, vrlo verovatno, da ima jedno spoljno telo. To je, recimo, grupa eksperata, čak su u nekim slučajevima uključivani i stranci, ili ombudsman samo za policiju.
Naravno, ključno pitanje je šta ako jedna politička opcija postavlja ministra i generale, pa postavi i unutrašnju kontrolu? U većini zemalja to nije strašno, jer imaju veoma jako pravosuđe ili tužilaštvo koji, pored javnosti, medija i drugih institucija, kontrolišu policiju. Međutim, ako imamo stranačko određivanje i ko će biti urednik i sudija i ko će biti u policiji, onda se opet zatvaramo u jednu političku opciju. Da li u policiji ima negodovanja zbog namere da se uvede kontrola?
- Ne prihvataju je oni koji bi, možda, prvi bili pod opservacijom. Kadrovsko jačanje policije je tema o kojoj se već dugo govori. Šta je učinjeno?
- Da biste kadrovski ojačali policiju morate je podići na nivo da ljudi u nju hoće da dođu. U policiji, kao i u svim velikim sistemima, ima mnogo više radnika u režiji nego inspektora. Najmanje je onih na kojima leži posao. S druge strane, ovde su policajci skoro 20 godina bili angažovani na Kosovu ili nekom drugom okruženju. Imali smo policiju koja je 10 godina bila u rovu i teško ćete je odjednom prebaciti na neke evropske standarde.
Opet, u policiji sam video veliki broj ljudi koji tvrde da sve znaju, narcisoidnih ljudi koji ne znaju jedino zašto su im loši rezultati rada. Znate ona objašnjenja kako ne mogu da uhvate preprodavce deviza, a dileri stoje na ulici i viču 'devize, devize'. Šta stranci vide kao najveći problem našeg MUP-a?
- Mentalitet. Poslušnički mentalitet u kojem se svakom ministru dele plakete, pa se dele svakoj jedinici i gleda se ko će tu kome da se svidi. To je problem i u zdravstvu, pravosuđu, bilo gde. Da li je činjenica da našoj policiji nedostaje savremena tehnika najveći problem?
- Naravno da nije. Apsolutno je najveći problem ljudski faktor. Imamo veoma hrabre i veoma pametne ljude, ali ih imamo nedovoljno. Imamo veoma poštene, ali imamo i nepoštene. Zbog toga je ove godine bilo puno krivičnih prijava i suspendovanih policajaca.
Stranci se obraduju kad dođu i vide ljude koji znaju svoj posao. To njima nije jasno - zašto je onda struktura policije loša i zašto takvih ljudi nema više. To ne možemo da objasnimo. Jedan broj policajaca je izbačen iz službe zato što su se zamerili nekom Badži ili Vlajku. Ja sam neke vratio. Recimo Ljubu Milanovića, jer su njegovi podaci iz gradskog SUP-a bili impresivni. Neka mi dođe neko drugi ko je imao slične rezultate rada. I imao sam strahovitih problema oko Milanovića. Prvo su mu pripisali da je moj kum, pa pustili glasine da je radio ovo ili ono. A Milanović je jedan od ljudi koji je otkrio ubistvo na Ibarskoj magistrali. Kada vi nekog vratite, onda imate problem od onih iz čije sredine je taj čovek izbačen. Ćutali su tada, pa sad ne žele da bude vraćen. Zato ne možemo da vratimo jedan broj ljudi. Odnosno, možemo, ali ne znamo koji je najbolji okvir. Kada realno možemo očekivati reformisanu policiju Srbije?
- Za tri do pet godina ukoliko počnemo danas, a krenuli smo. Ušli smo u tunel kroz koji se prolazi u Evropsku uniju. Možemo kroz taj tunel da puzimo, gmižemo ili trčimo, ali moramo da ga prođemo, i to pod veoma jasnim uslovima. A šta su veliki problemi s kojima ćemo se do tada sresti?
- Ide privatizacija. U kontaktu s ljudima iz međunarodne zajednice čuo sam da su se veoma pohvalno izrazili o projektu koji je uradio ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović. Ali u privatizaciji će se sukobiti razni interesi. Moćni finansijeri su zainteresovani da kupe još više i sigurno će doći do sukoba. Voleo bih da do tada policija bude spremna i kadrovski ojačana, ali nisam siguran da će se to desiti jer je suviše kratak rok. - Sukob političara i medija u poslednje vreme je uglavnom uzrokovan izveštavanjem medija o policiji i njenom radu?
- DOS nije bio opozicija u Švajcarskoj, već u Srbiji. Jedan broj političkih partija i lidera u DOS-u ima efemernu vrednost u izbornom telu, na nivou statističke greške. A Milošević im je ostavio razrađen autokratski aparat i nekima od njih se, kada su seli u fotelje, prosto svideo taj mehanizam.
S druge strane, po mojoj proceni, mediji i nezavisni intelektualci su više doprineli rušenju prethodnog režima nego DOS. Mislim da veći rejting imaju i Slobodan Vučetić, Duško Kovačević, Vlada Goati, Svetlana Velmar-Janković i još mnogi nego što ima bar pet stranaka u DOS-u.
Mediji moraju da budu kritičari. I MUP-a i svih ostalih. Ne znam kako je došlo do sukoba između medija i policije. Čak mislim da je on plod nekih nesrećnih okolnosti i objašnjenja šta su u stvari napisali 'Reporter' i 'Blic'. Ja sam pročitao taj članak i tamo piše, koliko vidim, da se ne radi o optuženim ljudima u Hagu. Znam i da je u Bosni bilo 20.000 ljudi na raznoraznim spiskovima. Na kraju, šta mi ne znamo? Možda je neko s tog spiska svedok protiv Tačija i šta ako je to? Mislim da se MUP ne može približiti građanima tako što će ratovati s medijima. Ali, mislim i da mediji ne mogu da se iscrpljuju samo senzacionalističkim tekstovima.
U većini medija se i dalje istina prikriva, a neke novine nikad ne bi smele ni da izađu jer su vrhunac nekulture, laži, neukusa i direktno su u promociji kriminala.
.jpg)
