Izvor: Politika, 16.Sep.2010, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo postupak za rehabilitaciju Draže Mihailovića
BEOGRAD - Postpak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata koji je streljan 17. jula 1946. godine odlukom Vojnog suda, počeo je danas pred Višim sudom u Beogradu.
Sudsko veće kojim predsedava sudija Alaksandar Ivanović zakazao je sledeće ročište za 29. oktobar a do tada bi veće trebalo da donese odluku i da li će dozvoliti nekadašnjem učesniku NOB-a Ristu Vukoviću da učestvuje u postupku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Vukovićev zastupnik Bajo Smiljanić rekao je obrazlažući zahtev da drugoj strani treba dozvoliti da učestvuje u postupku koji je inače jednostran, zbog ustavom zagarantovanog načela pravne jednakosti. „Vuković ima neposredna saznanja o aktivnostima po ličnim naredbama Dragoljuba Mihailovića na područjima Čajniča i Pljevalja”, rekao je Smiljanić i naveo da postupak rehabilitacije treba da bude bez ijedne mrlje a ne kao što se to dogodilo na suđenju Mihailoviću 1946.
Zahtevu Vukovića usprotivili su se zastupnici podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, ističući da je Mihailović osuđen pred Vojnim sudom bez nepristrasnog suđenja, prava na odbranu i žalbu.
Oni su ukazali da se postupkom za rehabilitaciju ne utvrđuje krivična odgovornost, veće se taj postupak pokreće zbog osoba koje su osuđene u političkim i ideološkim procesima.
Sudija Ivanović rekao je da sudskom veću svakodnevno stiže veliki broj podnesaka i knjiga različitih autora, a takođe je u dokazni materijal uvršten i prevod dokumenata sa suđenja Mihailoviću koji je dostavio britanski Forin ofis, odnosno Nacionalni arhiv Velike Britanije.
Pošto se upoznao sa zahtevom koji je napisan na 70 strana, sud će razmotriti mnogobrojne dokaze, a potom doneti odluku o kojoj će podnosioci zahteva naknadno biti obavešteni.
Zahtev za rehabilitaciju podneo je 2006. godine unuk Dragoljuba Mihailovića, Vojislav Mihailović. Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je komandant četničkog pokreta osuđen na smrt, uz prethodno oduzeta građanska prava.
Zahtevu za rehabilitaciju i vraćanje građanskih prava Draži Mihailoviću pridružili su se i Srpska liberalna stranka akademika Koste Čavoškog, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.
Predstavnici Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata (SUBNOR), Društva za istinu o Narodno-oslobodilačkoj borbi i Savez antifašista Srbije traže da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.
Boračke organizacije tvrde da je Mihailović izvršio brojne zločine i sarađivao sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.
Dragoljub Mihailović je posle rata osuđen zbog zločina i saradnje sa okupatorom i streljan je 17. jula 1946. godine. Do danas nije javno objavljeno ni gde je streljan, ni gde je i kada sahranjen.
Sud je propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.
Beta
objavljeno: 16/09/2010.
