Izvor: Blic, 22.Jun.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela rasprava o zabrani SNP "Naši 1389"
BEOGRAD - U Ustavnom sudu Srbije održana je javna rasprava o predlogu Tužilaštva za zabranu rada udruženja SNP „Naši 1389“ u Ustavnom sudu Srbije. Pravni zastupnik ovog pokreta advokat Goran Petronijević ocenio je da nema uslova za raspravu jer, navodno, nije jasno na koje udruženje se odnosi predlog Tužilaštva o zabrani, ali njegova primedba nije uvažena.
Predsednik Suda Dragiša Slijepčević je, naime, objasnioda je USS "imao u vidu različita udruženja". >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Sudija izvestilac Milan Marković saopštio je šta je Sud do sada utvrdio, naglašavajući, između ostalog, da se pod vođstvom Miše Vacića jedna frakcija ovog pokreta izdvojila 2008. godine iz prvobitne organizacije.
Predstavnica Tužilaštva Zorica Stojišić pročitala je predlog za zabranu i objasnila da je Sudu dostavljen izveštaj o aktivnostima ovog pokreta i krivičnim prijavama na više od 300 stranica.
Tokom rasprave je utvrđeno da postoje dva slična registrovana udruženja, "Pokret 1389" i "SNP 1389" koji je organizovao Miša Vacić.
Zorana Stojšić je tvrdila da su predstavnici "Pokreta 1389" čija se zabrana traži, ali i njihove frakcije u kojoj je Vacić napadali Ustavni poredak.
Na sednici od 4. decembra 2008. godine "Pokreta 1389" odlučeno je da se iz njega izbace Miša Vacić i još neki članovi koji su 2010. registrovali "SNP 1389".
Profesor sa Pravnog fakulteta u Beograd Dr Jovica Trkulja danas je kao predstavnik stručne javnosti rekao da je pogrešno zabranjivati i potezati Ustavni sud zbog ekstremnih marginalnih grupa.
On je navevo da policija i tužilaštvo imaju mnogo efikasnije mere kao što su brzi prekršajni postupci koji se već sprovode kao i traženje naknade štete zbog uništavanja imovine.
On je rekao da predstavnici marginalnih grupa i priželjkuju zabranu jer tako dospevaju u javnost i dolaze do novih članova.
- Potezanje Ustavnog suda u ovakvim slučajevima predstavlja pucanje topom na komarca. Sa druge strane zabranom se daje neuobičajeno diskreciono pravo policiji i tužilaštvu i to je put u totalitarizam. U Srbiji posoje ozbiljniji problemi od marginalnih grupa, kao što su Nacionalni stroj, "Pokret 1389", "Obraz" i "Anarhosindikat" - rekao je profesor Trkulja.
On je dodao da će ih primoravanje ovakvih ekstremnih grupa da učestvuju u demokratskom poretku, uvek držati na margini.
