Izvor: Blic, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljačkaši u pet napada oteli 50 miliona dinara
BEOGRAD - Pljačkaši su u pet najvećih razbojništava u Srbiji u ovoj godini ukrali više od 50 miliona dinara. Za razbojnike su najunosniji napadi na transporte novca, a zatim na ekspoziture banaka.
Prema podacima MUP-a Srbije, u prvih sedam meseci ove godine bilo je 1.840 razbojništava, od kojih je rasvetljeno 750. U istom periodu prošle godine, evidentirano je 1.980 razbojništava, a u 963 slučaja pljačkaši su uhapšeni. I ove godine, najugroženiji su veliki gradovi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojima je su i najpogodniji objekti napada.
- Najviše razbojništava evidentirano je u Beogradu, 1.143, od čega je rasvetljeno 410. Posle prestonice, najviše ovih krivičnih dela bilo je u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Leskovcu i Šapcu - kažu sagovornici „Blica" iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.
Razbojnici su u svojim pohodima mahom naoružani pištoljima, zatim puškama, a neretko koriste i hladno oružje, noževe, sekire, pajsere, palice, pa čak i fizičku silu. Maskirani su fantomkama, kačketima ili šalom preko lica, da žrtve ne bi mogle da ih identifikuju.
- Kada su im na meti vozila koja prevoze novac, za zaprečavanje puta koriste ukradene automobile, na kojima su ukradene tablice. Ukradenim vozilima beže, a zatim ih pale - kažu naši sagovornici. Upravo je ovako opremljena bila i sedmočlana grupa razbojnika, koja je 31. januara na uključenju na autoput Beograd-Niš, zaustavila vozilo „Progarda" i ukrala 350.000 evra i milion i po dinara.
Naši sagovornici objašnjavaju da iako je plen u razbojništvima prilikom transporta novca ili u bankama i poštama veći, na meti pljačkaša su sve češće manji poslovni prostori kao što su menjačnice, kladionice, apoteke, prodavnice i zlatare.
- Ti objekti su na meti jednog ili dvojice maskiranih razbojnika, koji u njih ulaze neposredno pred zatvaranje, kada je pazar najveći. Ti objekti su, za razliku od banaka i pošta, slabo zaštićeni i obezbeđeni, nedostaju im savremeni elektronski uređaji kao što su alarmi, kamere, a nemaju ni profesionalno obezbeđenje - navode naši sagovornici.
- Posle napada na objekte, slede razbojništva na otvorenom prostoru. Razbojnici su uglavnom maloletnici, koji neretko simuliraju da su naoružani i plen im je mali. Uglavnom otimaju mobilne telefone, torbe - kažu naši sagovornici.
Osim objekata u kojima su veće sume novca, na meti pljačkaša su i privatne kuće i stanovi. Policija ta razbojništva deli u dve grupe. U gradovima, gde su na meti dvojice ili trojice naoružanih razbojnika vlasnici imućnijih kuća koje su neobezbeđene, i u selima, gde pljačkaši napadaju uglavnom starije građane, za koje se zna da imaju nekog u inostranstvu ili neku ušteđevinu.
- Ti razbojnici su brutalni, vezuju i tuku žrtve dok im ne kažu gde drže novac i zlato. Građanima savetujemo da u domove ne puštaju nepoznate osobe, i da svoje kuće, ukoliko u njima ima dragocenosti, obezbede što bolje mogu i ugrade video-nadzor. Takođe im savetujemo da sav novac ne drže na jednom mestu, da razbojnici ne bi odneli sve i da posle pohoda pljačkaša ne sređuju kuću pa zovu policiju, jer na taj način uništavaju materijalne tragove - objašnjavaju naši sagovornici i dodaju da svaka ugradnja zaštitnih sistema (video-kamere i slično), bilo da su u pitanju privatne kuće, poslovni objekti ili transport novca, smanjuju rizik od mogućeg napada razbojnika.
Pljačkaši u odeći radnika za deratizaciju
Razbojnici u svojim pohodima nisu bili naročito domišljati. Ipak, trojica pljačkaša „Čačanske banke" u Aranđelovcu pre nekoliko dana dosetili su se da se preobuku u uniforme radnika za deratizaciju, uđu u filijalu, na vrata zalepe obaveštenje o deratizaciji i uz pretnju oružjem ukradu 2,257 miliona dinara i 12.000 evra.
.jpg)
